KOJI JESI NA NEBESIMA

” Jer ovako govori Višnji i Uzdignuti, nastanjen trajno, a ime mu je Svetitelj: ‘Moj stan je uzvišenost i svetinja, a sa skrušenim sam i s duhom poniženim … Isaija 57,15″

Nastavljamo razmišljati o uvodnim rečima Molitve Gospodnje. Govorili smo o Bogu kao našem Ocu. Sada razmišljamo o Bogu koji je na “Nebesima”. Bog nam se prvo predstavlja u Njegovoj bliskosti, očinskoj ljubavi prema nama. On je na Nebesima, uzvišen, velik, iznad nas, ali i kao takav je naš Otac. Možemo mu se, sa pouzdanjem i poverenjem obratiti u našoj molitvi.

Biblija naziva mesto Božije slave, Božijeg prestola, Božijeg prebivališta  Nebom, Nebesima. Naravno, Nebo, u smislu “prostora” gde Gospod prebiva ne može da se razume našim razumevanjem neba, dakle prostora iznad naše planete. Svi koji su leteli avionom, “plovili su nebom”, Međutim Nebo kao Božiji dom, ne samo da je iznad naše planete već i iznad celog stvorenog svemira.

Ta slava Božijeg prebivališta nije samo Božija otadžbina, nego i naša. Apostol Pavle kaže da je naša otatdžbina na nebesima (Filipljanima 3, 20), a Isus nam govori kako nam je priredio već mesto u nebu i da će ponovo doći da nas uzme k sebi, kako bismo bili tamo gde je i On (Jovan 14, 1-4). Nebo je cilj našeg hrišćanskog života.

Kada kažemo da je naš Otac na nebesima, mi ispovedamo Njegovu veličinu i suverenost i se klanjamo Njegovoj svetosti. On je iznad svega što se može zamisliti. On je iznad vremena i prostora. A to znači da nije ograničen ni vremenom ni prostorom. Ta nam se istina otkriva u uvodnom pročitanom stihu iz knjige proroka Isaije: Bog je Uzvišen, ali je i na nizinama, sa skrušenima i onima koji su u potrebi.

Na žalost, mnogi doživljavaju Boga kao dalekog, nedostižnog, jer ne razumeju pojam Neba kako nam ga Biblija otkriva.

Naše molitve upravljamo Višnjem ali ne dalekom Bogu. Jer Nebo ustvari nije daleko. Svojim dolaskom među nas, Isus je uprisutnio Boga, uprisutnio Nebo među nama. Kako kaže pisac poslanice Jevrejima, pristup Nebu nam je otvoren snagom krvi Isusove (Jevrejima 10, 19-22). Bog je onaj koji čuje naše molitve. On je uvek i svugde prisutan jer ga vreme i prostor ne mogu ograničiti.

Episkop Jasmin Milić

Kod preuzimanja ovoga članka obavezno navesti link

Povezani članci:

https://episkopalcisrbija.com/2019/03/21/zasto-boga-zovemo-oce-razmisljanje-o-molitvi-gospodnjoj/