“Oče moj! ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti.” (Matej 26, 39).

Treća molba Molitve Gospodnje glasi: “Neka bude volja tvoja, kako na nebu, tako i na zemlji”

Ako Carstvo Božije vlada u našim srcima, ako smo zaista podanici toga Carstva, to nas obavezuje da, u poslušnosti Caru, činimo Njegovu volju.

Božija volja je Božja promisao koju ima za svet i za nas kao pojedince. A budući da je Bog ljubav, Njegove misli za nas nisu protiv nas, već za naše dobro .Njegove su misli, kako nam to kaže Božija riječ u Jeremiji 29,11, “misli mira, a ne nesreće”. On nam želi dati “budućnost i nadu”. To što nas je pozvao iz carstva tame u svoje Carstvo i što smo se tome pozivu odazvali, ostvarenje je volje Božije u našem životu (Efežanima 1, 9-11).

Bog svoju volju ne skriva od nas. On nam je objavljuje u Deset zapovesti, celokupnoj objavi Pisma, a vrhunac volje Božije nalazimo u Hristovoj nauci koja se na najsažetiji način može naći u dvema zapovestima ljubavi: Ljubavi prema Bogu i prema bližnjemu. Dakle, ta objavljena, zapisana Božija volja za nas, svojevrstan je Ustav Carstva nebeskoga. Tamo gde se u poslušnosti pokorava Božijoj volji, tamo je Carstvo Božje.

Čovek je sam po sebi nesposoban vršiti Božiju volju. Po naravi smo skloni pobuni protiv Boga. U nama se odvija borba, borba između dobra – volje Božije za nas i zla – volje đavola, neprijatelja čovekovog. Zato je ova molba našla svoje mesto u Molitvi Gospodnjoj. Molimo za dar vršenja volje Božije, molimo da nas “…svojom milošću osposobi spoznati i izvršavati i podlagati se njegovoj volji u svemu, s poniznošću, radošću, vernošću, marljivošću, revnošću, iskrenošću i postojanošću, kako to čine i anđeli na nebu” (Vestminsterski veliki katihizis 192. odgovor).

Nebo, mesto Božje slave, Njegovo prebilašte i prebivalište  anđela, arhanđela i svih svetih koji su pre nas u njega došli, mesto je gde se Gospod slavi, Gospodu u poniznosti pokorava, gde se svi odazivaju Bogu u “voljnoj poslušnosti i savršenom slavljenju” (Biti hršćanin, odgovor 182.).

Volju Božiju saznajemo dakle po molitvi i po razmatranju Božije reči. No, kako Isus kaže, u Carstvo Božje nećemo ući našim rečima, bile one i molitva i citiranje Biblije, već upravo vršenjem volje Božije ((Matej 7, 21). Naša duhovnost mora biti konkretno vidljiva po delima, u skladu s Božijom voljom.

Pisac poslanice Jevrejima nam govori da samo “vršenjem volje Božije” možemo postići obećanje: “Još malo, vrlo malo, i doći će onaj koji ima doći; neće zakasniti” (Jevrejima 10, 37). Neka nam Bog pomogne da tako Njegovu volju vršimo, kako bismo u onaj dan čuli njegove reči: “Uđi slugo, valjani i verni… u veselje svoga Gospodara” (Vidi Matej 25, 14-30).

Pomolimo se:

Oče naš. Priznajemo da u nama nema snage da vršimo volju tvoju. Zato te molimo, da nas po svome Svetome Duhu osposobiš da se odupremo zlu i priklonimo dobru, volji tvojoj. Hvala ti što su tvoji naumi za nas savršeni. I neka se oni ostvare u životima našim. Po Hristu Gospodu našem molimo. Amin.

Episkop Jasmin Milić

Kod preuzimanja ovoga članka obavezno navesti link