Š

„Nego ištite najprije carstva Božijega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati. “ (Matej 6, 33)

Danas razmišljamo o četvrtoj molbi Molitve Gospodnje: „Hleb naš nasušni daj nam danas“.

Ovom molbom započinje drugi deo Očenaša. Do sada smo, u prve tri molbe, bili usmereni na Gospoda. Tek s ovom molbom, mi započinjemo moliti Boga za naše potrebe.

Kada molimo za „hleb nasušni“, zapravo molimo za puno više od hleba. Ta molba uključuje sve ono što nam je svakodnevno potrebno za naše telo i našu dušu: hrana, piće, odeća, posao, zdravlje, mir, sigurnost…

Ovom molbom mi zapravo molimo Boga da brine za nas. Živimo u nesigurnom svetu, punom neizvesnosti. Zaista nam je potrebna Božja očinska briga i zaštita za naše živote.

Kada molimo za „hleb nasušni“, zapravo molimo da nam Bog podari ono što nam je zaista potrebno. Mi imamo svoje želje, a Bog zna šta nam je potrebno za telo i dušu. Ljudi danas zgrću toliko toga što im za pravo ne treba. Umesto da gomilamo sebi nepotrebno, ova nas molba upućuje da osluhnemo i potrebe drugih. Da drugome, ako nam to mogućnosti dozvoljavaju, pružimo hranu, odeću, da budemo osetljivi na potrebe naših bližnjih.

Moleći da nam Bog da hleb „danas“, mi zapravo ispovedamo istinu da smo u potpunosti zavisni od Boga. Jučerašnji dan je iza nas, a hoćemo li sutrašnji doživeti, to je u Božjoj suverenoj vlasti. Ono što imamo, imamo „danas“. Zato nam valja da se svakodnevno oslanjamo na Boga, s potpunim pouzdanjem da će on doista zadovoljiti sve naše potrebe.

Dakle, ova nas molba vodi do poverenja u staranje Božje za nas. To je dečije oslanjanje na Oca. Kao što se Bog brine za ljiljane u polju i ptice nebeske (Matej 6, 25-34), tako će se još više brinuti i za nas, decu svoju. Apostol Petar nas ohrabruje da svu svoju brigu predamo Bogu, “… jer on se brine za vas” (1 Petrova 5,7).

Isus nas uči da ne brinemo za sutrašnji dan (Matej 6, 34). To ne znači da zdravo staranje, rad za naše dobro, za dobro i budućnost naše porodice nije poželjno. Ali, svaka preterana, teskobna briga zapravo znači nedovoljno poverenje u Boga. Isto tako i preterana sigurnost da smo sve sebi osigurali za budućnost nas udaljava od Boga. Smatramo da smo sami sebi dovoljni, da nam Bog nije potreban. Zato je naš svakodnevni život s Bogom, svakodnevno oslanjanje na njega i svakodnevno traženje lica Njegovoga, ono što zaista molimo ovom molbom.

Hleb nasušni je i sam Hristos. Naša povezanost s Njim nam je potrebna svakodnevno. Ako je ta povezanost stvarnost našeg života, tada možemo očekivati da će nam On dati sve što nam je potrebno. Izgubljeni sin je u Očevom domu imao sve. Kad je iz doma otišao, bio je gladan , kako u materijalnom tako i u duhovnom smislu (Luka 15, 1-20).

Divno je znati da je Bog dobar Otac koji u svemu brine za svoju decu. Imajmo dečije pouzdanje da će naš nebeski Otac obezbediti sve šta nam je potrebno. I tada Njegovi blagoslovi neće izostati.

Pomolimo se:

Oče naš, ti nam svakodnevno daješ sve što nam je potrebno za naše živote. Oprosti nam što toga nismo uvek svesni, što smo nezadovoljni i nezahvalni. Predajemo se nadalje u tvoje ruke i molimo da obezbediš sve naše, kako materijalne tako i duhovne potrebe. Po Hristu Gospodu našem. Amin.

Episkop Jasmin Milić