NEDOSTOJNI A DOSTOJNI – PONIZNO PRISTUPANJE STVARNO PRISUTNOM HRISTOSU U VEČERI GOSPODNJOJ

U liturgiji, odnosno bogosluženju Reformisane episkopalne crkve, čućete, pre Večere Gospodnje (pričesti ili evharistije), kako vernici mole jednu molitvu koja se naziva Molitva poniznog pristupanja. Ona glasi:

“Milosrdni Gospode, tvome se stolu ne usudimo pristupiti uzdajući se u svoju pravednost, nego u tvoju mnogostruku i veliku milost. Nismo dostojni skupiti ni mrvice ispod stola tvoga, ali ti si nam, Gospode, uvek milostiv. Dopusti nam, stoga, milosrdni Gospode, da se hranimo Telom tvoga Sina Isusa Hrista i pijemo Krv njegovu, kako bi naša grešna tela bila očišćena njegovim Telom, a naše duše oprane njegovom  dragocenom Krvlju, kako bismo zauvek živeli u njemu i on u nama. Amin.”

Molitva poniznog pristupanja uvrštena je u prvo izdanje  Knjige zajedničkih molitava 1549. Sastavio ju je nadbiskup  Thomas Cranmer, kao temelj liturgije Sv. Vasilija velikog,  stiha iz Mk 7,28,  Gregorijanske kolekte (nos. 851 i 1327), Jovan 6,56 te na pisanju Tome Akvinskog (Summa Theologica, deo 3, Pitanje 74, član 1). Godine 1548. bila je sastavni deo Order of Communion (Reda pričesti).

Sadašnji naziv The Prayer of Humble Access (Molitva poniznog pristupanja) prvi se put javlja u Škotskoj BCP 1637.

U prvom delu Molitve poniznog pristupanja ispovedamo našu grešnost i nedostojnost. Na osnovu naše pravednosti, stolu se Gospodnjem ne možemo približiti. Poput rimskog kapetana koji, moleći za izlečenje svog sluge, govori Isusu: „…nisam dostojan da uđeš pod krov moj…“ (Mt 8,8)., tako i mi ispovedamo  da nismo dostojni pristupiti stolu Gospodnjem. Danilo u svojoj molitvi za izbavljenje naroda moli:

„Bože moj, prigni uho svoje, i čuj; otvori oči svoje, i vidi pustoš našu i grad, na koji je prizvano ime tvoje, jer ne pravde svoje radi nego radi velike milosti tvoje padamo pred tobom moleći se. “ (Dn 9,18).

Tako i mi ispovedamo da ne pristupamo stolu Gospodnjem s pouzdanjem u svoju pravednost.  Pismo jasno svedoči da nema pravednika niti jednoga (Rim 3,10). Ukoliko očekujemo da jedino pravednici mogu pristupiti stolu Gospodnjem, tada ni mi prvi, a ni iko drugi, nikada se ne bi smeli usuditi pristupiti Stolu. Neko je jednom pozvao na euharistiju sledećim riečima: „Vi koji ste dostojni, sednite, a vi nedostojni pristupite stolu Gospodnjem“. Uzdanje u vlastitu pravednost neće nas dovesti k stolu. Ali uzdamo se u mnogostruku i veliku milost Božiju. Bog nam izliva mnogostruka dela svoje milosti. Ne prepoznajemo je samo u jednom Božijem delovanju nego u mnogim delima Božje ljubavi i milosti prema nama. Milost Božija, koja nas spašava, koja je potvrđena Hristovom smrću na krstu, zaista je velika i nepojmljiva za čoveka. Poput žene sirofeničanke koja moli za oslobođenje svoje ćerke od zlih duhova, i mi ispovedamo da nismo dostojni ni mrvica ispod stola Gospodnjega. Ali uzdajući se u njegovu milost, ipak se usuđujemo prići i hraniti se duhovnom evharistijskom hranom.

U drugom delu molitve ispovedamo veru u stvarnu Hristovu prisutnost u evharistiji.  Obzirom da se u ovoj molitvi spominje „jedenje“ tela i „pijenje“ krvi Hristove, to kod pojedinaca može stvarati utisak da se evharistiji daje značaj pretvaranja u pravo telo i pravu krv Isusovu u materijalnom smislu. Ali „jedenje Tela“ i „pijenje Krvi Hristove“ trebalo bi razumeti u kontekstu 28. člana Trideset i devet članaka vere koji u jednome delu glasi:

„Telo Hristosovo se u Evharistiji daje, prima i jede samo u nebeskom i duhovnom smislu. Vera je pak sredstvo kojim se telo Hristovo u Evharistiji prima i blaguje.“

Istu misao je izrazio i sam Hristos, kako pre ustanovljenja euharistije upućujući na nju, tako i prilikom ustanovljenja euharistije.

“A Isus im reče: zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijela sina čovječijega i ne pijete krvi njegove, nećete imati života u sebi.

Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni, i ja ću ga vaskrsnuti u pošljednji dan:

Jer je tijelo moje pravo jelo i krv moja pravo piće.

Koji jede moje tijelo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.’’ (Jovan, 6, 53-56)

‘I kad jeđahu, uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.   

I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi;

Jer je ovo krv moja novoga zavjeta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja grijeha..’’ (Mt, 26, 26-28)

‘I kad jeđahu uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.    

I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.

I reče im: ovo je krv moja novoga zavjeta koja će se proliti za mnoge..’’ (Mk, 14, 22-24)

‘I uzevši hljeb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.

A tako i čašu po večeri, govoreći: ova je čaša novi zavjet mojom krvi koja se za vas proljeva.” (Lk, 22, 19-20)

Ove Isusove reči, reči ustanovljenja evharistije, ponavljamo svaki put kada slavimo Večeru Gospodnju. Dakle, iako ne shvatamo euharistiju kao trassupstancijaciju, u skladu je i s Isusovim rečima da posvećeni hleb i vino nazivamo pravim Telom i pravom Krvlju Hristovom. Evharistija nije samo komemoracija (sećanje) na delo Isusa Hrista. Ona je puno više od toga. Hristos je stvarno prisutan u Svetoj tajni Evharistije. Žan Kalvin je to definisao kao duhovnu Hristovu prisutnost.

Hristovo Telo i njegova Krv, u duhovnom smislu čisti i pere naše duše i tela. U Levitskom zakonu govori se da je u krvi život bića (Lev 17,11). Hristova krv dana je za naše živote.  Jevrejima 10,22 govori  o čišćenju našega srca od zle savesti i pranja našega tela „čistom vodom“. Kranmer je razumeo ove reči iz poslanice Jevrejima u kontekstu evharistijskog blagovanja. Prilikom podele posvećenih elemenata, služitelj izgovara slične riječi o Telu i Krvi Hristovoj koja čuva dušu i telo naše za život večni. Trebalo bi imati na umu da se ovom molitvom potvrđuje praksa reformatora, blagovanja euharistije pod oba vida.

Hranimo se Telom i Krvlju Hristovom „…kako bismo zauvek živeli u njemu i on u nama“. Ove su reči nadahnute Isusovom izjavom u Jv 6,56: „…Koji jede moje tijelo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu. “. Imajući na umu ove Hristosove reči, trebalo bi shvatiti evharistijsku gozbu kao neizostavnu potrebu u oblikovanju našeg duhovnog života. Svako zanemarivanje pristupanju pričesti, odnosno retko pristupanje, suprotno je uputstvu koje smo dobili direktno od Gospoda.

Dr.sc. Jasmin Milić

Kod preuzimanja ovoga članka obavezno navesti link.