„Gospod na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvo njegovo svijem vlada.“ (Psalam 103, 19).

Molitvu Gospodnju završavamo doksologijom (slavoslovljem) koja glasi: “Jer je Tvoje carstvo, i sila i slava u vekove vekova. Amin.”

U Rimokatoličkoj i pravoslavnoj tradiciji sedmom molbom “Nego izbavi nas od zla”, završava Molitva Gospodnja. U Rimokatoličkoj tradiciji, za vreme mise, sveštenik nakon zadnje molbe izgovara: “Izbavi nas, Molimo Gospode, od svih zala, daj milostivo mir u naše dane, da s pomoću tvoga milosrđa budemo i slobodni od greha i sigurni od svih nereda, čekajući blaženu nadu: dolazak Spasitelja našega Isusa Hristosa”, nakon čega narod izgovara “Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava u vekove vekova. Amin.” U Pravoslavnoj liturgiji, nakon što narod moli Očenaš, sveštenik u oltaru peva doksologiju: Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

U Protestantskoj tradiciji doksologija se redovno izgovara u Očenašu. Luther je, doduše ne tumači u svome Velikom i Malom katihizisu, no kod Calvina se nalazi, kao i u drugim protestantskim konfesijama.

Doksologiju ne nalazimo u evanđeoskom tekstu. Ona je molitva Crkve i nalazimo je vrlo rano u liturgijskim tekstovima. U kraćem obliku nalazimo je u ranome spisu Didache (Jer je tvoja sila i slava u vekove) a kasniji spis, Apostolske uredbe dodaje na početku “Jer je tvoje Carstvo…”

Katehizam Biti kršćanin u 221. odgovoru kaže da se doksologijom “Crkva raduje što Bog može ispuniti njene zahteve, jer on već vlada nad čitavim stvorenjem sprovodeći svoju svetu volju te je kao sveti slavljen i na zemlji i na nebu.”

Westminsterski Veliki katihizis u 196 odgovoru kaže kako nas doksologija uči da “…svoje molbe pojačamo onim razlozima koji nemaju snagu u nama, ni u bilo kom drugom stvorenju, nego u Bogu; uči nas da svojim molbama pridodamo zahvalnosti, pripisujući jedino Bogu večnu suverenost, svemoćnost i slavno veličanstvo…”

Nadalje, budući da je slavljenje Boga stvarnost ne samo zemaljske, već i nebeske Crkve, ovom doksologijom Crkva se pridružuje nebeskoj pesmi slavljenja koja nam je opisana u Otkrivenju 15, 3-4.

Tvoje je carstvo – Molili smo “Neka dođe carstvo tvoje”, a sada ispovedamo da je Bog car, da su nebo i zemlja Njegovi, da je sadašnja i konačna apsolutna vladavina Njegova. Sve što molimo je u vlasti suverenoga ali i dobroga Cara.

I sila – Molili smo “Neka bude volja Tvoja” a sada ispovedamo veru u Njegovu silu, odnosno moć. Možemo biti mirni, sigurni i uvereni da će naše molitve biti uslišane jer onaj kome se obraćamo u molitvi ima neograničenu i neprolaznu moć. On je ne koristi kako to čine moćnici ovoga sveta, već je Njegova moć izraz i Njegove neprolazne ljubavi prema nama.

I slava – Molili smo “Da se sveti Ime tvoje”, a sada ispovedamo Njegovu slavu, Njegovo veličanstvo. Njemu i samo Njemu jedino pripada slava. U ovome kontekstu slavu Božiju možemo razumeti i kao Njegovu prisutnost. On nije dalek i udaljen u našim molitvama. Prisutan, je, blizu je, čuje i delovaće uvek za naše dobro.

U vekove – Njegov Carstvo, sila i slava su neprolazni. Naše molitve upravljamo moćnom ali i večnom Caru.

Amin – što znači Neka tako bude, mi molimo da se naše molitve ostvare. Isto tako, izgovarajući Amin mi potvrđujemo svoju veru da će zaista biti tako.

Pomolimo se:

Oče naš, u našoj molitvi ne oslanjamo se na svoju snagu već na Tvoju suverenost, Tvoju slavu i Tvoju moć. Neka sve naše molitve budu uslišene, u skladu sa Tvojmj voljom. Znajući da su naše molitve upravljene večnom dobru, verujemo I potvrđujemo da će tako i biti. Po Hristosu našem Gospodu molimo Amin.

Episkop Jasmin Milić