ŠTA ZNAČI BITI MILOSTIV – RAZMATRANJE BLAŽENSTVA

Blago milostivima, jer će biti pomilovani; (Matej 5, 7).

Peto blaženstvo glasi „Blago milostivima, jer će biti pomilovani; “ Verujem da ste u svome životu prolazili iskustva nepravde određenih osoba prema vama. Posebno zna zaboleti kada nam drugi, umesto da nam barem zahvalnošću i ljubavlju uzvrate na našu dobrotu, ljubav, pomoć, postanu naši neprijatelji. Ljuti nas nepravda, ljuti nas ljudska zloća koja zaboravi dobro koje im je učinjeno. Ali, možda smo i sami nekada takvi, možda smo mi prema nekome, ko nam je pomogao u životu bili i sami nepravedni, ili ne daj Bože da smo se poneli čak i neprijateljski prema njima.

Jedna jevrejska mudrost kaže: „Čuvaj se onoga kome si pomogao“. I nažalost, to zna biti bolna istina.

Mi se kao hrišćani vrlo rado pozivamo na Božju ljubav, Božju dobrotu, Božje praštanje, Božju pravednost, Božje milosrđe. Volimo milosrdnog Gospoda, jer znamo da se samo u Njegovo milosrđe možemo pouzdati. Ako bi nam Bog sudio po delima, niko ne bi opstao. No, Gospod je milosrdan. Naše je bogoslužje stoga prožeto molitvama u kojima prizivamo milosrdnoga Boga. Tako, npr. pre nego pristupamo Oltaru Gospodnjem molimo: „Tvome se oltaru ne usuđujemo pristupiti, uzdajući se u svoju pravednost nego u tvoju mnogostruku i veliku milost. Nismo dostojni ni mrvica ispod stola tvojega, no ti si nam Gospode uvek milostiv…“

Kada govorimo o Bogu milosrdnome, govorimo  o Bogu koji je pun roditeljske nežnosti, ljubavi, samilostu, saosećanja prema nama. Govorimo o odnosu vernosti Boga prema nama ljudima. O Bogu koji ima milo srce za nas. Božje milosrđe nije nekakav odnos moćnika prema jadniku već odnos Oca prema svome detetu. Milosrđe koje promoviše sopstvenu silu i drži u pokornosti drugoga nije milosrđe već opasna manipulacija.

Kao što nas žalosti nepravda drugih prema nama, tako i Boga žalosti kada od Boga tražimo ljubav, praštanje milosrđe a drugima to nismo spremni pružiti. Ako smo zaista iskusili Božju ljubav, ljubićemo, ako smo iskusili praštanje, praštaćemo, ako smo iskusili milosrđe, bićemo milosrdni. Ako nam ove osobine nedostaju, pitanje je koliko je naše hršćansko iskustvo stvarno.

A na koji način mi pokazujemo milosrđe drugima? Najpoznatiji primer koji nam Isus donosi je priča o „Milostivom Samarićaninu“. Samarćanin je pokazao „dobro, milo srce“. Bio je iskreno pun saosećanja za patnju koju je ranjeni trpeo te je sve učinio da mu olakša patnju i da dođe do njegovog oporavka. To nije bila religijska dužnost niti čin moćnika nad slabim već stav iskrenog srca, srca koje ljubi.

Odnos prema drugome je pokazatelj naše zahvalnosti Bogu ali i pokazatelj obnavljajuće slike Božje u nama. Nanovorođenje i posvećenje jesu proces u kojem postajemo hristoliki. Prepoznaju li drugi u nama i po nama Hrista?

Neka Nam Bog pomogne da se Božje milosrđe očituje po nama svima onima kojima treba Njegovo milosrđe. Amin.

Episkop Jasmin Milić

Kod preuzimanja ovoga članka obavezno navesti link