HEIDELBERŠKI KATIHIZIS

Heidelberški je katihizis najpoznatiji je katihizis reformisane tradicije. Nastao je u želji da pomiri dve struje protestanata u vreme reformacije, koje su imale različita stajališta po pitanju Evharistije. Luterani su verovali u stvarnu, telesnu prisutnost Hristovu u evharistiji (konssubstancijacija), dok su reformisani verovali u duhovnu prisutnost Hristovu. Kako su ovi stavovi doveli do spora među protestantima, Frederick III., izbornik i vladar Palatinije koji je prihvatio kalvinizam a nije želeo sukob s luteranima, zadužio je profesora teologije Zaharija Uršina i gradskog propovednika Kaspara Olevianusa iz Heidelberga da sastave katihizis prihvatljiv za obe strane. Katihizis je štampan u januaru 1563. godine pod nazivom Catechismus, oder Christlicher Underricht, wie der in Kirchen und Schulen der Churfürstlichen Pfalz getrieben wirdt: Gedruckt in der Churfürstlichen Stad Heydelberg, dulrch Johannemr llayer, 1563 (Katihizis ili hršćanski nauk, po običajima Crkava i škola izborne pokrajine (Palatinata),štampan u gradu Heidelbergu, Johannemr llayer 1563. godine).[1] Podeljen je u tri dela i sto dvadeset devet pitanja i odgovora:

Prvi deo: O ljudskoj bedi.

Drugi deo: O ljudskome spasenju.

Treći deo: O zahvalnosti.

Ova su tri dela nadahnuta poslanicom Rimljanima 7,24-25:

“Jadan sam ja čovek! Ko će me izbaviti ovog smrtnog tela? Hvala Bogukoji to čini kroz Gospoda našeg, Isusa Hrista!”

Pitanja 3-11 govore o ljudskoj bedi odnosno o našoj grešnosti i krivici. Pitanja od 12-85 govore kako nas je Hristos spasio odnosno oslobodio krivice, a pitanja 86 do 129 govore na koji način treba Bogu zahvaljivati za naše izbavljenje.

Sva ova pitanja promatraju se kroz proučavanje osnovnih hršćanskih istina: Apostolsko verovanje, Molitve Očenaš, Deset zapovesti, te kroz razmatranje Svetih tajni: Krštenja i Večere Gospodnje.

Katihizis je takođe podeljen u pedeset i dva Dana Gospodnja kako bi se svake nedelje na jednom od nedeljnih bogosluženja (uglavnom večernjem) razmatralo po nekoliko pitanja i odgovora iz katihizisa.

Najznačanije pitanje i odgovor Heidelberškog katihizisa je prvo koje glasi:

Šta ti je jedina uteha u životu i u smrti?

“Moja jedina uteha u životu i smrti je da telom i dušom ne pripadam sebi, nego mojemu vernom Spasitelju Isusu Hristu, koji je svojom skupocenom krvlju u celosti platio za sve moje grehe i oslobodio me od svake moći đavloa, štiteći me tako, da ni jedna vlas s moje glave ne može pasti bez očeva znanja. Štaviše, sve se mora uklapati u Njegovu volju, a u korist mog spasenja. Zato me On i po svojemu Svetome Duhu uverava u večni život i čini me takvim da svim srcem, dobrovoljno i spremno, od sada i u buduće, živim za Njega.”[2]

Katihizis ispušta Kalvinovu nauku o predestinaciji (iako u pitanjima i odgovorima 1, 21, 32, 53, 56, 57, 58, 59 i sl., katehizam ustrajava u shvatanju spasenja kao Božijega izbora),  te Lutherova nauka o evharistiji.[3]  Naime, iako se sami protestanti nisu mogli dogovoriti oko razumevanja evharistije ili Večere Gospodnje, zajedničko im je stajalište bilo da se Hristova smrt dogodila jednom zauvek, da su na krstu svi gresi verujućih jednom plaćeni, te se stoga ne može Hrist ponovno žrtvovati u evharistiji.[4]

Heidelberški katihizis je osnovni verski priručnik u pripremi mladih za konfirmaciju u mnogim Reformisanim crkvama, pa tako i u Reformisanim crkvama ovih prostora.

[1] Usp. L.BIERMA, An Introduction to the Heidelberg Catechism, Grand Rapids: Baker Academic, 2005., str. 49-74.

[2] Heidelberški katekizam, Drugo helvetsko vjeroispovijedanje, Osijek: Reformirana kršćanska crkva u Hrvatskoj, 2000., str. 29.

[3] Usp. H. JEDIN, Velika povijest Crkve IV, str. 333.

[4] Usp. J. ROGERS, „Heidelberški katekizam (1563.)“ u: Heidelberški katekizam, Drugo helvetsko vjeroispovijedanje, str. 21.

Dr Jasmin Milić