„Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi biti oživljeni“
(1 Korinćanima 15, 22)

Članak o vaskrsenju tela govori nam nekoliko važnih istina.

Naše telo nam je od Boga dano kao dar. Iako je, zbog greha ono propadljivo, stari i umire, ne ostajemo u potpunosti bez njega. U naumu Božije preobražavajuće sile je i preobražaj našega tela prilikom vaskrsenja.

Dakle, telo je Božiji dar, hram Duha Svetoga kako nam kaže Apostol Pavle (1 Korinćanima 6,19) i stoga se prema njemu moramo odnositi upravo tako. Nebriga za telo, odnosno naše telesno zdravlje, higijenu i sl. potvrda je naše neduhovnosti.

Nakon smrti dolazi do razdvajanja duše i tela: telo se vraća zemlji od koje je i uzeto, a duša Bogu. Ali, prilikom uskrsnuća dolazi do ponovnog jedinstva duše i tela. Kao što Hrist nije bio u stanju nepostojanja nakon smrti na krstu do uskrsnuća, tako ni mi nismo u nekakvom nesvesnom stanju između naše fizičke smrti i uskrsnuća tela.

Kada Isus ponovno dođe, „…on će sve mrtve povratiti u telesni život, zle na osudu i opravdane za večni život u Božijoj slavi“ (Biti hršćanin, odgovor 144.).

Hristovo vaskrsenje je temelj naše vere u vaskrsenje. Njegovo vaskrsenje svedoči nam da smrt nema poslednju reč, da nije kraj, da je Hrist pobednik smrti.

Hristovo vaskrsenje nam takođe svedoči da je hrist otkupio i naše telo. Čovek je duhovno, ali i materijalno biće. I budući svet koji nas iščekuje nije samo neka duhovna, neshvatljiva dimenzija. Ta budućnost imaće opipljive oblike, istina nama još uvek neshvatljive. O tome nam govori Apostol Pavle: „Nego propovedamo kao što je napisano: »Što oko ne vide, i uho ne ču, i u ljudsko srce ne dođe, što ugotovi Bog onima koji ga ljube” (1 Korinćanima 2,9).

Kao što je Hristos vaskrsenjem preobražen, i našim vaskrsenjem će se dogoditi preobražaj. Naša tela više neće biti raspadljiva, već nalik na Hristovo telo nakon vaskrsenja. Biće prilagođena večnosti, a ne prolaznosti.

Vaskrsenjem dolazi do potpunog preobražaja svega stvorenja. O tome nam govori prorok Isaija: „ Jer ćete s veseljem izaći, i u miru ćete biti vođeni; gore i bregovi pevaće pred vama od radosti, i sva će drveta poljska pljeskati rukama. Mesto trnja niknuće jela, mesto koprive niknuće mirta; i to će biti Gospodu u slavu, za večan znak, koji neće nestati. “ (Isaija 55, 12-13).

Vaskrsenjem od mrtvih ostvaruje se naše potpuno sinovstvo. Naš sadašnji život dece Božije je mali predukus veličanstvene stvarnosti koju nam Bog priprema. O tome govori Jovan: „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac – da se nazovemo deca Božija, i jesmo. Svet nas zato ne poznaje, što njega nije upoznao. Dragi moji, sad smo deca Božija i još se ne pokaza šta ćemo biti. Znamo da ćemo – kad se on pokaže – biti njemu slični, jer ćemo ga gledati onakvog kakav je. “ (1 Jovanova 3, 1-2).

Ova radosna nada se odnosi samo na one koji se pouzdaju u Hrista u ovome životu. Svi oni koji nisu Hrista priznali za svoga Spasitelja i otkupitelja i živeli u Njemu i za Njega, ti će vaskrsnuti u večnu smrt, večnu odvojenost od Boga.

Pomolimo se:

Oče nebeski, hvala ti što si nas stvorio kao celovita bića. Hvala ti za dar tela, Nažalost, našim smo ga gresima zagadili. Zato nam pomozi da se prema njemu odnosimo kao prema tvome daru i hramu Duha tvoga. Neka naši životi na zemlji budu služenje tebi, celokupnim našim bićem, duhom, dušom i telom, kako bismo o vaskrsenju mrtvih mogli ustati na život večni. Molimo te to po Hristu, našem Gospodu. Amin.

Episkop Jasmin Milić