Peta Isusova izjava Ja sam glasi „Ja sam vaskrsenje i život“. Isus je izgovora prilikom smrti svoga prijatelja Lazara i zapisana nam je u jevanđelju po Jovanu 11, 25. Ovaj nam događaj otkriva emotivnog Isusa. Iz konteksta se jasno vidi kako mu je Lazar, zajedno s njegovim sestrama, Marijom i Martom bio veoma blizak. Njihova je kuća bila kuća u koju je Isus često navraćao. Bili su mu prijatelji. Kada se Lazar razboleo, došli su glasnici da mu jave tu vest. Oni prenose poruku njegovih sestara: …onaj koga ljubiš, bolestan je“ (Jovan 11, 3). 

U međuvremenu Lazar umire. Isus dolazi do njegove kuće gde ga čekaju Lazareve sestre, za koje Reč kaže takođe da ih je Isus voleo (Jovan 11, 5). Marta pomalo i prigovara Isusu: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro“, ali isto tako svedoči i veru „..što god zaišteš od Boga, daće ti“. (Jovan 11, 21-22). I tada Isus izgovara ove značajne reči: „Ja sam vaskrsenje i život“. 

Smrt dakle pred Isusom nema posljednju reč jer je Isus onaj koji životodavac. On ima moć dati, sačuvati i oduzeti. Bez njega smo iako fizički živi, duhovno mrtvi. S njim i nakon fizičke smrti jesmo zaista živi. 

Isus je naglasio da je i Vaskrsenje i Život. Vaskrsenje je preobraženje, obnova, vraćanje u prvobitno stanje. Vaskrsenje će obnoviti naša smrtna tela da više ne budu propadljiva i smrtna. Samo takva, mogu da iskuse puninu života, života večnoga za koji smo stvoreni.
Da bismo zaista iskusili vaskrsenje u život večni, moramo imati jaku povezanost sa Životom, odnosno sa Isusom. Isus nam nudi puno više od odnosa Bog – čovek. Isus nam nudi prijateljski odnos. 

Isusu je fizička smrt njegovog prijatelja Lazara teško pala. Zaplakao je. Drugi su to prokomentarisali: „Gle, kako ga je ljubio“ (Jovan 11, 36). Ali Isus svoje prijatelje ne ostavlja. Neće ni nas ostaviti u večnoj smrti. Jednoga dana pozvaće nas po imenu. Obnoviće nas, preobraziti za večnost i povesti u Nebo.

Episkop Jasmin Milić

Kod preuzimanja ovoga članka obavezno navesti link.