Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на 1 васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за праву веру. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а правоверје утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог “раба вјернаго”, 373. године (в. 2. мај).

АТАНАСИЈЕВО ВЕРОИСПОВЕДАЊЕ

Да би ко био спасен: пре свега, неопходно је да држи католичанску веру.

Ко не сачува ову веру целовиту и неискварену, сигурно ће пропасти за вечност.

А католичанска вера је ова: да обожавамо једнога Бога у Тројици и Тројицу у Јединству;

Не мешајући Лица, нити пак делећи суштину.

Јер једно је лице Оца: друго Сина: и друго Светога Духа.

Али Божанство Оца, Сина и Светога Духа је једно: једнако у слави и вечном величанству.

Као што је Отац: такав је и Син: и такав је и Свети Дух.

Отац није створен: Син није створен: и Свети Дух није створен.

Отац је безграничан: Син је безграничан: и Свети Дух је безграничан.

Отац је вечан: Син је вечан: и Свети Дух је вечан.

Па ипак, нису три вечна, већ је један вечан.

Као што нису ни три нестворена: нити три безгранична: већ је један нестворен и један безграничан.

Тако, као што је Отац свемоћан: Син је свемоћан: и Свети Дух је свемоћан.

Па ипак нису три свемоћна, већ је један свемоћан.

Тако је Отац Бог: Син је Бог: и Свети Дух је Бог.

Па ипак нису три Бога: већ је један Бог.

Тако, као што је Отац Господ: Син је Господ: и Свети Дух је Господ.

Па ипак нису три Господа: већ је један Господ.

Јер као што нам налаже хришћанска истина: да признајемо свако Лице по себи као Бога и Господа:

Тако нам католичанска вера брани: да кажемо, три су Бога, или три Господа.

Отац није ни од чега начињен: нити је створен, нити је рођен.

Син је једино од Оца: није начињен, нити је створен: већ је рођен.

Свети Дух је од Оца и од Сина: није начињен, нити је створен, нити је рођен: већ проистиче.

Тако је један Отац, а не три Оца: један Син, а не три Сина: један Свети Дух, а не три Света Духа.

И у овој Тројици, ниједан није пре или после другога: ниједан није већи или мањи од другога.

Већ су сва три Лица заједно вечна и једнака.

Тако да у свим стварима, као што је већ речено: треба обожавати Јединство у Тројици и Тројицу у Јединству.

Зато онај који би био спасен, мора овако разумети Тројицу.

Надаље, неопходно је за вечно спасење: да такође исправно верује у утеловљење нашега Господа Исуса Христа.

Јер права вера, у коју верујемо и коју исповедамо јесте: да је наш Господ Исус Христос, Син Божји, Бог и човек.

Бог, по суштини Оца; рођен пре свих векова: и човек, по суштини мајке, рођен у свету.

Савршени Бог: и савршени човек, резумне душе и људскога тела.

Једнак Оцу, по своме Божанству: и мањи од Оца по својој људскости.

Који, иако је Бог и човек; ипак није два, већ један Христос.

Један; не зато што се Божанска природа преобратила у тело: већ зато што је Бог преузео људску природу на себе.

Један, не кроз мешање суштина: већ кроз јединство Особе.

Јер као што су разумна душа и тело један човек: тако су Бог и човек један Христос;

Који је патио ради нашега спасења: сишао у Ад: и трећег дана васкрсао из мртвих.

Он се вазнео на Небеса, и седи с десне стране Оца свемогућега.

Одакле ће доћи поново да суди живима и мртвима.

О чијем доласку ће сви људи устати поново у својим телима;

И одговарати за своја дела.

И они који су чинили добро отићи ће у живот вечни: а они који су чинили зло, у вечни огањ.

Ово је католичанска вера: онај који не верује истински у њу, не може бити спасен.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Како је било на почетку, тако и сада, и у векове векова. Амин.