Поводом почетка Божићног поста, односно како се у Западној традицији назива, Адвента, епископ Реформисане епископалне цркве, др Јасмин Милић упутио је пригодно пастирско писмо вернцима ове Цркве али и свим хришћанима, без обзира по којој традицији и по којем календару обележавали овај период.

Драги у Христу!

Време у којем живимо обележено је ратовима, временским непогодама, безнађем, несигурношћу, страхом, неповерењем и међусобним поделама.  Као да се све негативно још више продубљује и да се тама, која се надвила над човечанством све више шири. Да ли има краја злу које нас окружује?  Да ли нас је Бог заборавио, препустио казни коју смо заслужили? Да ли можемо да се надамо избављењу из околности у којима се налазимо, да чујемо у ово време ружних вести радосну вест?

У осмом веку пре Христа деловао је пророк Исаија. И његово је време било обележено ишчекивањем радосне вести, избављења, победе светла над тамом. У таквој атмосфери Бог проговара по пророку да ће Јерусалим доживети препород:

Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те. Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава његова показаће се над тобом. (Исаија 60, 1-2).

Исту поруку Бог упућује у овоме времену својој Цркви – духовном Израиљу, духовном Јерусалиму. Црква не сме да се препусти песимизму овога света. Она мора да буде светло у тами, благовесница радосне вести, наде и сигурног уздања у Божја обећања. Та порука, порука јеванђеља (добре, благе вести) данас је посебно актуелна.

А радосна вест је да Господ долази! У тој нади живео је старозаветни народ Божји, уздајући се у Божја обећања и ишчекујући Избавитеља.

Чекање није увек једноставно. Чекајући знамо да се уморимо, обесхрабримо, па и да одустанемо. Верујем да свако од нас у своме сопственом животу може да пронађе такве примере. И на нашем хришћанском животном путу суочени смо с околностима које у нама желе да произведу неверу – неповерење у Бога и на крају одустајање. Но, Бог у својој љубави жели нас уверити да му можемо веровати, да се можемо ослонити на његова обећања.

Својим првим доласком Христос је испунио и више од ишчекивања старозаветног народа Божјег. Они су чекали Месију као земаљског Цара. А дошао је Месија – небески Цар. Дошао је сам Бог – Христос који је Емануило, Бог са нама, Бог међу нама. Дошао је да би остао са нама, да би онима који Га као таквог препознају био утеха, саветник, нада, избавитељ, најбољи пријатељ, светло у тами.

Зато нас време Божићног поста односно Адвента (лат. adventus– долазак) подсећа не само на чињеницу да је Христос рођен у прошлости већ и да ће доћи у будућности. Време Божићног поста нас такође подсећа да је Христос међу нама, да нам долази у садашњости и да наша срца треба да буду отворена за Њега.  Ако је у нашем срцу маловерје, страх, безнађе, немир, несигурност или тама, Христос нам долази  да донесе мир, веру, снагу, наду, сигурност и Његово светло. Сви смо ми као хришћани део Цркве и позвани смо да у духу речи пророка Исаије будемо благовесници добрих вести. Устанимо и светлимо. Будимо благовесници радосне вести да је Христос међу нама! А у Њему имамо све потребно за мир и радост у нама.

Божићни пост је све супротно од онога што смо на почетку рекли да нас окружује. Божићни пост је време радости, а не жалости, вере а не невере, међусобног заједништва, а не подела, наде, а не безнађа, светла, а не таме.  По томе нека нас овај свет препозна, не само током овог поста, већ у нашем животном подвигу док ишчекујемо повратак нашега Господа.

Нека светло Христово обасја свакога како би препознали Христа међу нама и дочекали га спремни када поново дође у сили и слави на крају времена.

Свим хришћанима који се припремају да дочекају најрадоснији хришћански празник Божић, нека је благословено време Божићног поста односно Адвента. Христос је међу нама! Јесте и биће!

О Божићном посту – Адвенту, 2024. године.

Др Јасмин Милић
епископ

Послушајте поруку и на Јутјуб каналу и запратите га.