У издању Хришћанског удружења ИПОСТАС из штампе је изашао први превод Хајделбершког катихизиса на српском језику. Можете га наручити на адреси udruzenjeipostas@gmail.com

ХAДЕЛБЕРШКИ КАТИХИЗИС

Хaјделбершки катихизис је најпознатији је катихизис реформисане традиције. Настао је у жељи да помири две струје протестаната у време реформације, које су имале различита стајалишта по питању Евхаристије. Лутерани су веровали у стварну, телесну присутност Христову у евхаристији (konssubstancijacija), док су реформисани веровали у духовну присутност Христову. Како су ови ставови довели до спора међу протестантима, Фредерик 3., изборник и владар Палатиније који је прихватио калвинизам а није желео сукоб с лутеранима, задужио је професора теологије Захарија Уршина и градског проповедника Каспара Олевиануса из Хеиделберга да саставе катихизис прихватљив за обе стране. Катихизис је штампан у јануару 1563. године под називом Catechismus, одер Christlicher Underricht, wie дер ин Kirchen унд Schulen дер Churfürstlichen Пфалз гетриебен wirdt: Гедруцкт ин дер Churfürstlichen Стад Heydelberg, dulrch Johannemr llayer, 1563 (Катихизис или хршћански наук, по обичајима Цркава и школа изборне покрајине (Палатината),штампан у граду Хеиделбергу, Johannemr llayer 1563. године).[1] Подељен је у три дела и сто двадесет девет питања и одговора:

Први део: О људској беди.

Други део: О људскоме спасењу.

Трећи део: О захвалности.

Ова су три дела надахнута посланицом Римљанима 7,24-25:

“Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? Хвала Богукоји то чини кроз Господа нашег, Исуса Христа!”

Питања 3-11 говоре о људској беди односно о нашој грешности и кривици. Питања од 12-85 говоре како нас је Христос спасио односно ослободио кривице, а питања 86 до 129 говоре на који начин треба Богу захваљивати за наше избављење.

Сва ова питања проматрају се кроз проучавање основних хршћанских истина: Апостолско веровање, Молитве Оченаш, Десет заповести, те кроз разматрање Светих тајни: Крштења и Вечере Господње.

Катихизис је такође подељен у педесет и два Дана Господња како би се сваке недеље на једном од недељних богослужења (углавном вечерњем) разматрало по неколико питања и одговора из катихизиса.

Најзначаније питање и одговор Хеиделбершког катихизиса је прво које гласи:

Шта ти је једина утеха у животу и у смрти?

“Моја једина утеха у животу и смрти је да телом и душом не припадам себи, него мојему верном Спаситељу Исусу Христу, који је својом скупоценом крвљу у целости платио за све моје грехе и ослободио ме од сваке моћи ђавлоа, штитећи ме тако, да ни једна влас с моје главе не може пасти без очева знања. Штавише, све се мора уклапати у Његову вољу, а у корист мог спасења. Зато ме Он и по својему Светоме Духу уверава у вечни живот и чини ме таквим да свим срцем, добровољно и спремно, од сада и у будуће, живим за Њега.”[2]

Катихизис испушта Калвинову науку о предестинацији (иако у питањима и одговорима 1, 21, 32, 53, 56, 57, 58, 59 и сл., катехизам устрајава у схватању спасења као Божијега избора),  те Lutherova наука о евхаристији.[3]  Наиме, иако се сами протестанти нису могли договорити око разумевања евхаристије или Вечере Господње, заједничко им је стајалиште било да се Христова смрт догодила једном заувек, да су на крсту сви греси верујућих једном плаћени, те се стога не може Христ поновно жртвовати у евхаристији.[4]

Хaјделбершки катихизис катихизис је основни верски приручник у припреми младих за конфирмацију у многим Реформисаним црквама, па тако и у Реформисаним црквама ових простора.

[1] Усп.  L.BIERMA, An Introduction to the Heidelberg Catechism, Grand Rapids: Baker Academic, 2005., str. 49-74. стр. 49-74.

[2] Хеиделбершки катекизам, Друго хелветско вјероисповиједање, Осијек: Реформирана кршћанска црква у Хрватској, 2000., стр. 29.

[3] Усп. Х. ЈЕДИН, Велика повијест Цркве ИВ, стр. 333.

[4] Усп. Ј. РОГЕРС, „Хеиделбершки катекизам (1563.)“ у: Хеиделбершки катекизам, Друго хелветско вјероисповиједање, стр. 21.

Др Јасмин Милић