На крају црквене или литургијске године, наше мисли су усмерене на Христа – Цара свега створеног, Христа Пантократора односно Сведржитеља. И заиста има нечег лепог и богословски поучног у томе што литургијска година почиње првом недељом адвента, односно ишчекивањем Христовог доласка на овај свет (и уједно Његовог славног повратка) и завршава се недељом Христа Цара.

На крају свега, време се завршава као пролазна категорија и вечност (тај осми есхатолошки дан) почиње као непролазна стварност. Како ће то изгледати, тек треба да видимо, да доживимо. Својим знањем свакако не можемо да разумемо вечност, осим што имамо ту исконску потребу за животом. Наше биће се буни против смрти јер нас је Бог створио за вечност, а не за пролазност.

Али да би Христос био наш Цар у вечности, он мора бити наш Цар у садашњости. Није довољно назвати га Царем, молити се за Царство, исповедати његово Царство којем неће бити краја. Неопходно је сведочити да смо поданици његовог Царства, односно да треба да живимо сваки сегмент свог живота, имајући у виду да је Христос наш Цар.

Он треба да буде наш лични Цар, Цар наших породица, наше Цркве. А то значи да погледи на свет, ставови, понашање, одлуке, циљеви итд. треба да буду потчињени Законима Царства Божијег, односно Божјој речи.

У свакој ситуацији нашег живота не смемо заборавити да је Христос суверен и да влада сваком ситуацијом. Суочени са разним кризама које погађају свет, не смемо губити наду и веру да је све у Његовим рукама и да се ништа не дешава ван Његове контроле. За нас хришћане ово је утешна нада.

Такође, треба да знамо да смо ми на известан начин посланици Царства Божијег, па је то и разлог зашто наш живот мора бити подређен вољи Божијој.

Људи нас гледају, а кроз нас гледају нашег Цара. И као што смо као грађани наше земаљске државе дужни да достојно представљамо своју земљу и унутар и ван њених граница, тако смо дужни да достојно представљамо и своју небеску отаџбину.

Господња је воља да друге учини становницима тог будућег Царства. Зато нас Он шаље да будемо Његови сведоци да кроз нас Господ пошаље позив онима којима је припремио место у Царству Своме.

Soli Deo Gloria!

Помолимо се:

Свемогући вечни Боже, твоја је воља да се све обнови у Твом љубљеном Сину, Цару над царевима и Господу над Господодарима; милостиво дај да народи на земљи, подељени и затворени грехом, буду ослобођени и уједињени под његовим милосрдним вођством, који живи и царује са тобом и Светим Духом, једним Богом, сада и заувек. Амин (Књига заједничких молитава).