На дан 16. октобра, на годишњицу мучеништва Хјуa Латимера и Николаса Ридлија, вође Глобалне англиканске будуће конференције (ГАФКОН) објавиле су изјаву која почиње упечатљивим речима: „Будућност је стигла.“ (Види више овде).

За многе ван англиканизма, ово може звучати као унутарцрквена политика. Али ова изјава представља нешто много веће: историјско преуређење Англиканске заједнице које има дубок значај за глобални евангеликализам.

---

Заједница у кризи

Од свог настанка у 16. веку, Англиканска заједница је била повезана заједничком посвећеношћу Библији као Речи Божијој, историјским формуларима (Тридесет девет чланова вере, Књига заједничких молитава и Обред рукополагања), као и јеванђелском мисијом да „се боримо за веру која је једном за свагда предата светима“ (Јуда 3).

Међутим, током последњих неколико деценија, неки од највиших поглавара унутар Заједнице — нарочито у Цркви Енглеске и Епископалној цркви САД — прихватили су ревизионистичка учења. То укључује одбацивање библијског ауторитета у питањима брака, сексуалности и јединствености Христа. Евангеликални хришћани свих традиција препознаће динамику: када вође напусте Свето писмо као последњи ауторитет, само Јеванђеље долази у питање.

Први ГАФКОН састанак одржан је у Јерусалиму 2008. године као одговор на ову кризу. Нада је била у покајању и повратку библијском ауторитету. То покајање се никада није догодило. Временом је већина англиканаца у свету — углавном у Африци, Азији и Јужној Америци — почела да се припрема за нову будућност.

Како ГАФКОН сада потврђује: та будућност је стигла.

---

Преуређење Заједнице

Шта ова будућност значи за англиканизам? Три ствари посебно се истичу.

1. Нови темељ заједнице
Изјава каже да ће Англиканска заједница од сада почивати на једном темељу: на Светом Писму, „преведеном, читаном, проповеданом, поучаваном и послушаном у његовом јасном и канонском смислу“. То је намерно подсећање на реформаторски принцип sola Scriptura. Другим речима, јединство се више не одређује верношћу Кантерберију или учешћем у англиканским институцијама, већ покорношћу Писму као Божјој Речи.

2. Одбацивање пропалих инструмената
Изјава именује и одбацује тзв. „Инструменте заједнице“ — надбискупа Кантерберијског, Ламбетску конференцију, Англикански савет за консултације и Сабор предстојатеља. Зашто? Зато што нису успели да бране библијску истину, нарочито након Ламбетске резолуције I.10 из 1998. која је потврдила да је хришћански брак између мушкарца и жене. Ови „инструменти“, некада корисни, сада су пали у ревизионизам.

3. Повратак изворном моделу
Изјава наглашава да ГАФКОН није напустио Англиканску заједницу, већ је преузео њен првобитни вид: заједништво самосталних провинција уједињених Јеванђељем и реформацијским формуларима. Тако је прва Ламбетска конференција 1867. разумела англиканизам и тако су провинције држане у јединству — пре него што су „Инструменти“ учинили Кантербери неопходним условом англиканског идентитета. Сада, каже ГАФКОН, центар Заједнице више није личност или канцеларија, већ Реч Божија.

Уместо старих „Инструмената“, ГАФКОН предлаже Савет предстојатеља (архиепископа) свих провинција које прихватају Јерусалимску декларацију из 2008, са primus inter pares („првим међу једнакима“) као председавајућим.

---

Значење за еванђеоске хришћане

За еванђеоске хришћане ван англиканизма, овај тренутак можда изгледа безначајно. Али постоје три важне последице.

1. Храброст хришћана глобалног југа
Већина англиканаца у свету — који чине већину укупног англиканства — одбили су компромис у погледу Светог Писма. Изабрали су верност уместо институционалне лојалности. То је снажан пример за све еванђелисте који се боре са сличним притисцима у својим деноминацијама.

2. Модел библијске реформације
Када црквене структуре подбаце, хришћани нису позвани да напусте веру, већ да реформишу Цркву према Речи Божјој. То се догодило у време Реформације — и догађа се поново данас.

3. Централност Светог Писма
У доба када се јединство често заснива на емоцијама, бренду или харизми вођа, ГАФКОН инсистира да је једини истински темељ заједнице Свето Писмо. Као што је Исус молио у Јовану 17, јединство Његовог народа произлази из освећења у истини — „Реч твоја је истина“ (Јн. 17:17).

---

Пут напред за оне који су остали

А шта је са англиканцима који живе у Енглеској, или у провинцијама где њихове епархије још нису приступиле ГАФКОН-у?

Сада центар Заједнице није личност или служба, већ Реч Божја.

Одговор су локалне гране ГАФКОН-а. Већ постоје у местима као што су Енглеска, Ирска, Гана, Аустралија и Танзанија. Оне делују као мреже у којима свештеници и лаици могу у потпуности учествовати у животу Заједнице без чекања на одлуку своје провинције.

Дугорочна визија је јасна: сваки англиканац у свету треба да има пут ка пуном заједништву кроз Јерусалимску декларацију. У пракси, то значи да просечни евангеликални англиканац — било у Нигерији или Нотингему — може припадати истој глобалној породици укорењеној у Писму и мисији.

---

Будућност заиста јесте стигла

Шта, дакле, значи када ГАФКОН каже: „Будућност је стигла“? Значи да су године чекања завршене. Нада да ће се Црква Енглеске покајати више није реална. Правоверна већина је поступила. Глобални англиканци не напуштају англиканизам — они га воде.

Глобални англиканци не напуштају англиканизам. Они га воде.

Ово није само англиканска прича. Ово је евангеликална прича. Кад год Божји народ одбије компромис око ауторитета Светог Писма, кад год реформише посрнуле институције да би се борио за веру једном за свагда предату светима, кад год изабере Христа уместо културног прилагођавања — то је охрабрење за све нас.

Године 1555, Латимер и Ридли спаљени су на ломачи у Оксфорду због своје оданости Јеванђељу. Док су пламенови расли, Латимер је, како се каже, рекао свом пријатељу: „Будите храбри, господине Ридли, и покажите се као човек; овога дана, Божјом благодаћу, запалићемо у Енглеској такву свећу за коју верујем да никада неће бити угашена.“

Та свећа и даље гори — не само у Енглеској, већ сада у истински глобалној англиканској заједници. И за све еванђелисте широм света, то је подсетник: будућност припада онима који се држе Христа и Његове Речи.

Пол Донисон (MDiv, Regent College) је ректор и декан Цркве Христове у Плану. Изабран је од стране предстојатеља Глобалног англиканског покрета (ГАФКОН) за генералног секретара и рукоположен за епископа у Руанди. Служи као епископ у оквиру Англиканске цркве у Северној Америци (ACNA).

Извор: www.thegospelcoalition.org

Насловна фото: Pexels