Христов Други долазак нам се свакога дана сигурно приближава. Данас смо ближе Његовом доласку него јуче. Шта када бисмо знали да ће доћи сутра?

„А за времена и рокове, браћо, није вам потребно писати; јер сами добро знате да ће дан Господњи доћи као лопов ноћу. Јер кад говоре: мир је и безбедност — тада изненада наиђе на њих погибао, као бол трудови на трудну жену, и неће умаћи. А ви, браћо, нисте у тами да вас дан онај као лопов изненади. Јер сте ви сви синови светлости и синови дана; нисмо од ноћи нити од таме. Тако, дакле, да не спавамо као и остали, него да стражимо и да будемо трезни.“
(1. Солуњанима 5,1–6)

Шта када бисмо знали да ће сутра бити Христов Други долазак?

Када се говори о Другом Христовом доласку, једна ствар одувек је заокупљала хришћане: Када ће се то догодити? Када ће Христос доћи? То питање је заокупило и апостоле, па су Га питали:

„Кажи нам када ће то бити?“ (Матеј 24,3)

Али шта бисмо добили тиме када бисмо знали када ће Исус доћи? Да ли би нам то помогло у духовном животу или одмогло?
Узмимо примере из свакодневног живота. На пример, студент који зна да ће имати испит за шест месеци — хоће ли он свакога дана учити? Или барем неколико дана недељно? Има и таквих, али се слажемо да су у мањини. Онај ко тако одговорно приступи циљу који се чини далеким, боље ће проћи на испиту. Али већина ће рећи себи: „Има времена.“ И шта се догађа? Неколико дана пред испит почиње грозничаво учење. Тада се покају што нису на време кренули, јер би избегли стрес и несигурност.

Исто је и са свим другим циљевима у животу — интензивније их доживљавамо када им се приближавамо. А сви знамо да то није најмудрије. Редовна припрема за одређени циљ даје нам више сигурности, мање стреса и више унутрашњег мира.

Тако је и када размишљамо о Христовом повратку. Зато нам Нови завет не открива датум краја времена, већ нас позива на будност и приправност.

Апостол Павле у цитираном тексту пише Солуњанима, али и свима нама, да „о временима и роковима није потребно писати“. То је вероватно био одговор на питање солунске цркве када ће Христос доћи. Ако је сам Исус, указујући на своје човештво, рекао да ни Он не зна тај час (као Бог све зна, али овде ограничава своје знање у људској природи), онда ни нама није дато да знамо када ће то бити. Током историје било је безброј покушаја да се израчуна датум Његовог доласка, и сви су били осуђени на неуспех — јер то представља неповерење у саму реч Христову.

---

Како ће се збити Христов Други долазак?

Павле каже:

„Дан Господњи долази као лопов ноћу.“ (1. Солуњанима 5,2)

Зашто се користи ова поређења? Зато што лопова не очекујемо — он не најављује свој долазак и не пита нас када може да уђе. Дакле, нагласак није на поређењу Христа са лоповом, већ на изненадности Његовог доласка.

Једна од тактика лопова је управо ефекат изненађења. Када се људи опусте, када најмање очекују — тада нападају. Тако ће и Христов дан доћи изненада:

„Кад говоре: мир је и безбедност — тада изненада наиђе на њих погибао, као бол трудови на трудну жену, и неће умаћи.“ (1. Солуњанима 5,3)

И Павле додаје да ова порука о изненадности није пре свега упућена верницима, већ невернима. Јер њима ће Христов долазак бити право изненађење. Они ће бити потпуно неспремни.

А верници, иако не знају дан, час и тренутак Христовог доласка, знају да ће Господ доћи и да ће једнога дана бити са Њим у вечној слави.

---

Светлост и тама

Павле каже:

„Али ви, браћо, нисте у тами.“ (1. Солуњанима 5,4)

У тами не видимо — ни стазу, ни циљ. А свет око нас је управо такав: свет таме. Пророк Исаија каже:

„Јер, ево, тмина ће покрити земљу, и мрак народе; а над тобом ће засијати Господ.“ (Исаија 60,2)

И заиста, где год да се окренемо — тама је око нас: тама неповерења, недостатка љубави, страха, болести и смрти. У наше време, када је свет задесила и тама пандемије, човек схвата колико је мало потребно да људски планови пропадну.

Они који гледају само таму, њоме ће бити обузети. Али хришћани нису у тами, иако је тама око њих. Зато их долазак Господњи неће изненадити.

Пророк каже:

„А над тобом ће засијати Господ.“ (Исаија 60,2)

А апостол Павле додаје:

„Јер сте ви синови светлости и синови дана.“ (1. Солуњанима 5,5)

Онај који је у светлости, који види пут и циљ, не мора знати дан ни час — он сваки дан живи у ишчекивању Господа.

---

Синови дана

У наставку Павле каже да нас Бог није поставио за гнев, него да примимо спасење кроз Исуса Христа. Зато хришћанин гледа с надом на крај времена. Њега радује Христов долазак, када год он био.

Тама која је око нас само је знак да се приближава откупљење. Господ нам каже:

„А кад се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше.“ (Лука 21,28)

---

Будност и припремљеност

То, међутим, не значи да се можемо опустити. Ни вернима није објављен тренутак Христовог доласка управо зато да би остали будни, испуњени Духом Божјим.

Иако хришћани не губе сигурност спасења, могли би изгубити многе благослове живота са Христом ако постану немарни.

Замислимо да нам сада дође анђео Господњи и каже да ће Господ доћи идућег петка. Какви би били наши животи од сада до петка? Сигурно бисмо се сетили многих грехова које треба исповедити, многих погрешних путева које треба исправити, односа које треба обновити. Интензивирали бисмо молитву и читање Божје речи. Пожелели бисмо да богослужење буде свакога дана — да надокнадимо пропуштено. Једном речју, живели бисмо другачије.

На то мисли Господ када нас у Својој речи више пута позива на будност. Тако треба да живимо — као да ће доћи за неколико дана. Да се стално припремамо за сусрет с Њим, а не тек онда када осетимо да је близу.

Сваки дан живота у светлости и по вољи Божјој јесте радосно ишчекивање Христа које неће бити нарушено изненађењем.

Амин!