Свети Амвросије, епископ Милана и учитељ вере, рођен је око 340. године после Христа у Триру, у данашњој Немачкој, тада делу Римског царства. Потекао је из племените хришћанске породице; његов отац био је префект Галије. Према предању, док је Амвросије био дете, рој пчела слетео му је на лице и оставио кап меда, што је његов отац протумачио као знак будуће речитости свога сина.

Следећи очев пример, Амвросије је изабрао пут права и политике. Образовао се у Риму, где је изучавао право, књижевност и реторику. До 370. године постао је царски управитељ покрајине Емилија-Лигурија, са седиштем у Милану. Његове управне способности и праведност донеле су му велико поштовање међу народом.

Године 374., након смрти епископа Ауксенција, који је био аријанац, упражњено је миланско епископско место. Као царски управитељ, Амвросије је отишао у цркву да спречи могуће нереде приликом избора новог епископа. Док је говорио народу, једно дете из мноштва повикало је: „Амвросије за епископа!“ Народ је једногласно прихватио тај узвик, а упркос Амвросијевим протестима и покушају да побегне, на крају је био убеђен да прихвати позив.

У року од само недељу дана Амвросије је био крштен, рукоположен и посвећен за епископа Милана, 7. децембра 374. године. Као епископ, одмах је усвојио аскетски начин живота: своје богатство поделио је сиромасима и Цркви. Посветио се проучавању теологије, нарочито под вођством ученика Симплицијана, који ће га касније наследити на епископској столици.

Амвросије је убрзо постао познат по својој проповедничкој снази и непоколебљивом противљењу аријанизму – јереси која је негирала пуно Христово божанство. Своје знање грчког језика користио је да Западу приближи источну теологију, а писао је опширно о хришћанској доктрини и етици.

Његов утицај протезао се и на политичко подручје. Најпознатији је по томе што се супротставио самим царевима, укључујући Теодосија I, кога је изопштио из Цркве због покоља у Солуну. Амвросије је бранио независност Цркве од царске власти и тако поставио темеље односа Цркве и државе који ће обликовати средњи век.

Велики је био и његов утицај на обраћење светог Августина Хипонског, кога је крстио 387. године.

Свети Амвросије био је плодан писац и састављач црквених химни. Његова дела укључују De officiis ministrorum („О дужностима служитеља“), расправу о хришћанској етици за клир, и Exameron, тумачење шест дана стварања. Њему се приписује увођење антифоналног појања у западну литургијску музику и састављање више химни, међу којима је позната Veni redemptor gentium („Дођи, Искупитељу народа“).

Његов књижевни и музички допринос, заједно са теолошком проницљивошћу и пастирском мудрошћу, донели су му част да буде признат као један од четворице изворних учитеља латинске Цркве. Свети Амвросије преминуо је на Велику суботу, 4. априла 397. године, и сахрањен је у базилици Светог Амвросија у Милану, где се његове мошти и данас поштују. Његов празник слави се 7. децембра, на годишњицу његовог епископског посвећења.

---

Покајање цара Теодосија – прича из живота светог Амвросија

Цар Теодосије I корачао је одлучно према вратима миланске катедрале, његови царски плаштови шумели су док је ходао. Народ се размицао пред њим, погињући главе у знак поштовања. Али кад је стигао до улаза, пред њега је стао један човек – епископ Амвросије.

„Стани, царе,“ рече Амвросије чврстим гласом. „Човек окалјан грехом, чије су руке обојене крвљу недужних, није достојан да уђе у ово свето место без искреног покајања.“

Теодосије се трже, лице му се искриви од запрепашћења и гнева. Само неколико месеци раније наредио је покољ хиљада људи у Солуну, као одмазду за мањи устанак. Сада му Амвросије забрањује улазак у цркву и приступ светим тајнама.

„Како се усуђујеш да зауставиш свога цара?“ плану Теодосије. „Ја сам Божји помазаник!“

„А ја сам Божји пастир,“ одговори Амвросије мирно. „Пред Њим смо сви једнаки – грешници којима је потребна милост. Покај се за овај тешки грех, царе, и онда ћеш моћи ући.“

На тренутак су се њих двојица немо гледали. А онда, на запрепашћење свих присутних, Теодосије полако клекну. „Истину говориш, владико,“ прошапута. „Тешко сам сагрешио. Шта треба да учиним да се искупим?“

Амвросијево строго лице омекша. Пружи руку ка клечећем цару. „Хајде,“ рече. „Помолимо се заједно и разговарајмо о томе како можеш показати истинско покајање. Божје милосрђе чека свакога ко се искрено каје.“

Док је Амвросије водио цара Теодосија у цркву да започне своју покору, окупљени народ с дивљењем је гледао пастира који је имао храбрости да укори цара – и довољно љубави да га врати у Божју благодат.

---

Молитва

Боже, који си своме слузи Амвросију дао благодат да речито објављује твоју праведност у великом збору и неустрашиво подноси срамоту ради части твога имена: милостиво подај свим епископима и пастирима исту изврсност у проповедању и верност у служењу твоје Речи, да твој народ заједно с њима буде заједничар славе која ће се открити; кроз Исуса Христа, Господа нашега, који с тобом и Светим Духом живи и царује, један Бог, сада и у векове векова. Амин.

Извор: Izvor: classic.dailyoffice2019.com

Набавите књигу

О Духу Светоме

Кликните на овај линк https://cuvari.rs/artikal/o-duhu-svetome/