---

Свемогући Боже, који си нам дао Свога Јединородног Сина да узме на Себе нашу природу и да се у ово време роди од Чисте Дјеве; подај да ми, наново рођени и по усиновљењу и благодати учињени Твојом децом, свакодневно будемо обнављани Твојим Светим Духом; по истоме, Господу нашем Исусу Христу, који са Тобом и истим Духом живи и царује у векове векова, један Бог, без краја. Амин.

Књига заједничких молитава

Драга браћо и сестре у Христу!

Поново Божић, односно божићно време, прослављамо на прелазу времена – на крају једне године и на прагу нове. Управо тада Црква исповеда истину која превазилази све историјске околности: у Христу се завршава старо, а започиње ново. Он долази као Емануил, Бог са нама, не у сили и сјају овога света, него у понизности и близини. Напушта небеску славу, улази у нашу пролазност и постаје „мали“ (Божић) ради нас, да бисмо ми по Њему могли бити обновљени и уздигнути у непролазни живот. У Његовом рођењу Бог нам се приближава и открива Своје лице – лице љубави, милосрђа и спасења.

У свету обележеном ратовима, насиљем, неправдама и страхом, све јасније постаје да човек сам нема одговор на дубоке ране човечанства. Технологија, моћ и политички пројекти не могу донети истински мир ни срцу ни народима. Једини истински одговор на таму нашег времена јесте Христос – Кнез мира. Али тај мир започиње онде где се Христос рађа не само у витлејемској пећини, него у људском срцу. Ако се не роди у нашим срцима, ако Му не допустимо да преобрази наше мисли, речи и дела, тада ни спољашњи мир не може постати стварност.

Христос не долази само да би био рођен, него да би са човеком трајно остао. Стари хришћански поздрав и данас снажно одјекује: Христос је међу нама – и јесте, и биће. Он долази и нама, у наше личне и заједничке животне стварности, и говори: „Не бој се.“ Он је са нама у несигурности света, у тескоби народа и у слабости сваког појединца. Божић нас подсећа да Бог није далеки посматрач људске патње, него да је у Христу прихвата као стварност сопственог овоземаљског живота, да би се у свему поистоветио са човеком и донео му наду и спасење.

Божић је почетак новог односа Бога и човека, али и поглед ка будућности. Онај који је дошао као Дете поново ће доћи као Цар – не више у понизности, него у слави. Зато данас са радошћу примамо Христа као Искупитеља, да бисмо Га, када поново дође, са поуздањем могли срести као Господа.

Нека и овога Божића, и у све дане нашег живота, Христос буде Цар у нашим срцима, у нашим породицама и у друштву. Будимо носиоци Његовог мира у свету коме је Христос потребан.

Са том вером и надом, свим хришћанима и свим људима добре воље желим благословен Божић и Нову 2026. годину, испуњену миром који долази од Бога и љубављу Божјом која нам се у Христу открила.

Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!

О Божићу, 2025. године.

Епископ Реформисане епископалне цркве
др Јасмин Милић