„Izaberite danas kome ćete služiti…
A ja i dom moj služićemo GOSPODU.“ (Isus Navin 24,15)

Pozdrav iz Abudže u Nigeriji, gde se od 3. do 6. marta 2026. sastalo 347 anglikanskih biskupa i 121 laički i klerikalni anglikanski vođa iz 27 provincija, uz velikodušno gostoprimstvo naše braće i sestara u Crkvi Nigerije.

Predsednik Saveta primasa Gafcona, nadbiskup Laurent Mbanda, najavio je osnivanje Globalne anglikanske zajednice u Izjavi za Dan mučenika iz oktobra 2025. godine (MDS). Kako je ta izjava i nagovestila, sastali smo se u Abudži da bismo „razmotrili i proslavili Globalnu anglikansku zajednicu“.

Okupili smo se pod Božjom rečju kako bismo u molitvi razabrali Gospodnju budućnost za Globalnu anglikansku zajednicu, utemeljenu na osobi i delu Isusa Hrista, na autoritetu njegove reči i na njegovom nalogu da učinimo učenicima sve narode.

Svakog jutra okupljali smo se na molitvu, slavljenje i slušanje Božje reči. Naša plenarna zasedanja istraživala su implikacije Izjave za Dan mučenika. Događaj Globalne vizije ohrabrio nas je u delu ispunjavanja Velikog poslanja.

Budućnost je stigla

Više od dve decenije u molitvenoj poniznosti pozivali smo na pokajanje one više vođe Anglikanske zajednice koji su rečju i delom zanijekali pravovernу veru.

Sada je potrebno preurediti Anglikansku zajednicu, jer je značajan broj provincija koje se nazivaju anglikanskima napustio autoritet Svetog pisma i nije verno sledio Hrista. Iako su pitanja ljudske seksualnosti jedan od izraza toga, ona su samo simptom doktrinarnih i moralnih odstupanja od učenja Svetog pisma.

Vođstvo tzv. Canterburyjskih instrumenata zajedništva nije uspelo da sprovede disciplinu, očuva biblijsko svedočanstvo niti sačuva temeljni anglikanski nauk izražen u reformacijskim formularima (Trideset i devet članova i Knjige zajedničkih molitava iz 1662, uključujući Red rukopoloženja). Umesto toga, ti instrumenti pokušavaju da održe zbunjeno zajedništvo institucionalnog suživota, zasnovano na fikciji „zajedničkog hodanja“ sa onima koji zapravo hodaju daleko od istine evanđelja i učenja Isusa Hrista.

Biblija u središtu Zajednice

Jedini temelj Crkve jeste Isus Hristos, njen Gospod. Zajednica je zajedništvo crkava koje se potčinjavaju gospodstvu Isusa Hrista, čiji su život i učenje objavljeni u Svetom pismu.

Razumemo da Bibliju treba „prevoditi, čitati, propovedati, poučavati i slušati u njenom jasnom i kanonskom smislu, sa poštovanjem prema istorijskom i saglasnom čitanju Crkve“ (Jerusalimska deklaracija, član II), što odražava član VI Trideset i devet članova vere.

Biblija je zapisana Božja reč (član XX). Ona je od Boga nadahnuta i zapisana po vernim glasnicima za nas. Ona nosi Božji sopstveni autoritet i sama sebe tumači – jasna je, dovoljna i istinita za sva vremena. Božja reč je konačni autoritet u Crkvi i u životu učeništva.

Canterburyjski instrumenti kompromitovali su autoritet Svetog pisma normalizujući hermeneutički pluralizam, uzdižući kulturnu kapitulaciju i preoblikujući odbacivanje autoriteta i jasnoće Pisma u navodno „dobro neslaganje“, a ne ono što ono zaista jeste – lažno učenje.

Neuspeh Canterburyjskih instrumenata

„Odbacujemo takozvane Instrumente zajedništva, naime nadbiskupa Canterburyja, Lambetsku konferenciju, Anglikansko savetodavno veće (ACC) i sastanke primasa, jer nisu uspeli da očuvaju nauk i disciplinu Anglikanske zajednice.“ (MDS)

Nedavni nadbiskupi Canterburyja nisu čuvali veru jer su na Lambeth pozivali biskupe koji su prihvatili ili promovisali prakse protivne Svetom pismu. Bivši nadbiskup Canterburyja podržao je izradu liturgijskih tekstova kojima bi Crkva Engleske blagosiljala osobe koje su sklopile građanske istopolne brakove. Sadašnji nadbiskup Canterburyja vodio je projekat „Living in Love and Faith“, koji je proizveo te liturgijske materijale za Crkvu Engleske. Time je moralni i duhovni autoritet Augustinove stolice ozbiljno narušen.

Uprkos jasnom odbacivanju „homoseksualne prakse kao nespojive sa Svetim pismom“, izraženom u Rezoluciji I.10 Lambetske konferencije 1998, suprotna učenja nastavila su da se šire u nekim anglikanskim provincijama. Na Lambethu 2022. to je predstavljeno kao pitanje o kojem hrišćani mogu imati različita mišljenja, a ipak ostati u zajedništvu. Nadbiskup Justin Welby potvrdio je i „tradicionalno učenje“ i „drugačije učenje“, tvrdeći da oni koji zastupaju potonje „nisu nemarni prema Svetom pismu… već su posle duge molitve i proučavanja došli do drugačijeg pogleda na seksualnost“. To je nedvosmisleno suprotno anglikanskom nauku kako je primljen kroz istoriju.

Ni ACC ni sastanci primasa nisu očuvali nauk i disciplinu Zajednice, uprkos preporukama brojnih izveštaja, poput Windsorovog izveštaja iz 2004. godine. Oni nisu ni obuzdali ni osporili lažno učenje, nego su pozivali na prihvatanje lažnih učitelja kao članova Zajednice.

Konfesionalna zajednica

Istinsko zajedništvo je konfesionalno, a ne definisano zajedničkom istorijom ili institucionalnim strukturama.

Jerusalimska deklaracija, koja uključuje reformacijske formulare, izražava naše zajedničko ispovedanje biblijske istine, zajedničku veru i zajedničko uverenje. U zajedništvu smo sa svima koji pristaju uz Jerusalimsku deklaraciju.

Ipak, postoji i nastaviće da postoji institucija koja sebe naziva Anglikanskom zajednicom, a koja zajedništvo definiše institucionalno. Ona je priznala da njena sadašnja pravila nisu uspela da očuvaju pravo zajedništvo i sada razmatra Nairobi-kairske predloge za promenu svojih pravila. Međutim, ti predlozi zasnivaju se na obavezi da se „hoda zajedno u najvećoj mogućoj meri“ uprkos temeljnim neslaganjima o biblijskom učenju. To ne može dovesti do istinskog zajedništva.

Ne postoje dve Zajednice, već dve nespojive definicije zajedništva – jedna konfesionalna, druga institucionalna.

Globalna anglikanska zajednica

U svom začetku Anglikanska zajednica temeljila se na zajedničkom ispovedanju vere. Na prvoj Lambetskoj konferenciji 1867. nadbiskup Charles Longley izjavio je da je njena svrha:

„učvrstiti još snažnije veze hrišćanskog zajedništva između Crkava koje priznaju jednog Gospoda, jednu veru, jedno krštenje, povezane ne samo vezama iste baštine, nego i zajedničkim formularima… samo naše prisustvo ovde svedoči o našoj odluci da sačuvamo veru koju delimo kao dragoceno nasleđe, izloženo u našoj liturgiji i drugim formularima.“

Globalna anglikanska zajednica predstavlja povratak tom istorijskom razumevanju Anglikanske zajednice kao „zajedništva autonomnih provincija povezanih reformacijskim formularima“. Istinsko zajedništvo je dobrovoljno zajedništvo koje u svojoj srži nije ni sinodalno ni pravno.

Globalna anglikanska zajednica nije ni odvojena ni alternativna zajednica. Jerusalimska izjava jasno kaže: „Cenimo svoju anglikansku baštinu i Anglikansku zajednicu i nemamo nameru da je napustimo.“ Ono što se dogodilo jeste prenos upravljanja Anglikanskom zajednicom sa Canterburyjskih instrumenata na Globalnu anglikansku zajednicu. Mi zapravo vraćamo Anglikansku zajednicu njenim korenima.

Srdačno pozivamo sve koji se potčinjavaju Gospodu Isusu Hristu i cene Bibliju i naše anglikanske formulare, kako su izraženi u Jerusalimskoj deklaraciji, da nam se pridruže.

Jerusalimska deklaracija kao naše ispovedanje

Hrišćansko jedinstvo ne zasniva se na zajedničkim ljudskim vrednostima, nasleđenim institucionalnim strukturama ili zajedničkoj misiji. To su samo plodovi jedinstva, a ne njegova suština.

Prema Jovanu 17, hrišćansko jedinstvo jeste jedinstvo sa Hristom – dar Božji koji dolazi iz poverenja u reči Isusa Hrista.

Engleski reformatori razumeli su da je evanđelje objavljeno u Svetom pismu izvor života za Crkvu sada i za naš večni život. Zato su svoju Crkvu reformisali u skladu s tim.

Jerusalimska deklaracija napisana je kao izraz autentičnog anglikanskog nauka jer je Anglikanska zajednica pod vođstvom Canterburyja izgubila vezu sa svojim biblijskim korenima.

Načelno razdvajanje

Iako je naše zajedništvo u Globalnoj anglikanskoj zajednici zasnovano na prihvatanju Jerusalimske deklaracije, vođstvo u toj zajednici zahteva načelno razdvajanje od Canterburyjskih instrumenata.

Vođe koji obavljaju službu u Globalnoj anglikanskoj zajednici ne smeju učestvovati na budućim sastancima primasa koje saziva nadbiskup Canterburyja, na Lambetskoj konferenciji, na sastancima ACC-a niti u njegovim komisijama, niti odobravati finansijske doprinose ACC-u.

Potpuno i javno razdvajanje od tih struktura nužno je, jer Novi zavet jasno uči da se oni koji odvode Crkvu u zabludu ne smeju tolerisati (Rim 16,17; 2 Jn 10–11; Otk 2,20).

Ustavno razdvajanje

Učešće u Globalnoj anglikanskoj zajednici zasniva se na pristajanju uz Jerusalimsku deklaraciju. To može učiniti provincijski ili biskupijski sinod, ali i parohijska veća i pojedinci.

Provincije koje to još nisu učinile podstiču se da izmene svoje ustave i uklone svako upućivanje na zajedništvo sa Canterburyjskom stolicom. Međutim, svesni smo da takve promene zahtevaju vreme.

Stoga svi koji pristaju uz Jerusalimsku deklaraciju učestvuju u Globalnoj anglikanskoj zajednici.

Gafcon predvodi Zajednicu

Izjave GAFCON skupština više puta su izrazile našu odlučnost da reformišemo Anglikansku zajednicu, poslednji put u Kigali Commitmentu 2023.

Cilj je da pravoverni anglikanci širom sveta imaju jasan identitet, globalni duhovni dom i snažno vođstvo.

Globalno vođstvo za globalnu Zajednicu

Savet primasa Gafcona sada je zamenjen Globalnim anglikanskim savetom.

Novo veće sastoji se od primasa, savetnika i jemaca kao članova sa pravom glasa. Predsednik i zamenik predsednika biraju se među primasima.

Na našem skupu sa radošću smo čuli da je nadbiskup Laurent Mbanda izabran za predsednika, nadbiskup Miguel Uchôa za zamenika predsednika, a biskup Paul Donison za generalnog sekretara.

Uloga Globalnog anglikanskog saveta jeste da čuva i jača veru globalnih anglikanaca i da potvrđuje nove provincije i biskupije koje žele da budu deo ove zajednice.

Razlučivanje puta Zajednice

U Abudži smo se radovali evanđelju našeg Gospoda Isusa Hrista – radosnoj vesti da je Bog u svojoj velikoj ljubavi prema grešnicima dao svog Sina, da po njegovoj smrti i vaskrsenju grešnici mogu biti oprošteni i postati Božja deca.

Bez tog evanđelja Crkva umire.

Pozivamo sve verne anglikance i sve koji žele da budu anglikanci da budu deo Globalne anglikanske zajednice, gde je zajedništvo zasnovano na zajedničkom ispovedanju vere izraženom u Jerusalimskoj deklaraciji.

Tema konferencije G26 bila je: „Izaberite danas kome ćete služiti“ (Isus Navin 24,15). Dok su neki od Izraelovih predaka služili drugim bogovima, Isus Navin i njegov dom odlučili su da služe Gospodu.

Naša potvrda iz Abudže jeste da ćemo i mi, zajedno sa našom globalnom porodicom vernih anglikanaca, služiti Gospodu.

Preosvećeni dr Laurent Mbanda
Predsednik Globalnog anglikanskog saveta

Abudža, Nigerija
Petak, 6. mart 2026.