Девет месеци пре Божића, 25. марта, светкује се празник Благовести. Православне цркве које се држе јулијанског календара прослављају га 7. априла по грегоријанском календару када је заправо 25 март по јулијанском календару. Сам назив је старословенски превод грчке речи евангелисмос и означава објављивање добре, односно лепе вести. Истог је значења и реч јеванђеље, од грчке речи евангелион. Благовести пресвете Богородице, како се овај празник назива у Источној Цркви, слави објаву арханђела Гаврила младој девојци Марији, која је одабрана да буде мајком другог лица Божанства – сина Божјег, Господа Исуса Христа. И не само то. Овај празик је светковина оваплоћеља Христовог. Како исповедамо у симболу вере, Христос, ради нас “оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве“, односно оваплотио се дејством Духа Светога, чиме скромна девојка из Назарета, Марија, постаје не само мајка човека, већ мајка Божја, Господа Исуса Христа, и тиме постаје Богородица.

Празник Благовести има своје корене средином четвртог века када је у Назарету, на месту где се веровало да је била кућа Пресвете Богородице, саграђена црква посвећена Благовести. Након Ефеског сабора 431 године који је дефинисао да је Марија Богородица (насупрот јеретику Несторију који је тврдио да је Марија само Христородица (наглашавајући да је Марија родила само човека), празник Благовести поприма свечанији карактер. Поуздани подаци о прослављању овог празника 25. марта долазе нам из једне проповеди епископа Аврама из Ефеса у 6 веку. Одлуком Трулског сабора, 691-692 године, одређује се и службено прослављање Благовести 25. марта.

Арханђел Гаврило (Јевр. Бог је моја снага), један је од двојице анђела, уз арханђела Михајла, који се именом спомиње у Светом Писму. Иако се у Светом Писму само за Михајла наводи да је арханђел (Јуда 1,9), Црква и анђела Гаврила сматра “анђела на високом положају” односно арханђелом. Први пут се спомиње у Староме завету када се објављује пророку Данилу (Данило 8, 16; 9, 21). У Новом завету арханђел Гаврило најављује Захарији рођење претече Господњег, Јована Крститеља (Лука 1, 5-25), а шест месеци након тога, пресветој Богородици рођење Сина Божјега.

Арханђел Гаврило одлази “у град галилејски по имену Назарет, девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и девојци беше име Марија.“ Назарет је у новозаветно време био мало, безначајно место од, неколико стотина становника, удаљено око 25 километара од Галилејског језера. У Старом завету се не спомиње. Из једног таквог малог места који није имао никакву важност, Господ изабире младу девојку по којој ће на свет доћи сам Бог. Незино је име Марија (јеврејски Мирјам). Имену Марија приписују се разна значења (Господарица, Љубљена, Горка капљица и сл.). Јевсевије Цезарејски наводи да име Марија значи “капљица мора”. Узевши симболично, Господ заиста изабире младу, непознату девојку, капљицу мора, из малог и безначајног места Назарета, да по њој донесе највећи дар Божји палом свету – свога јединороднога сина. Назарет је место у којем је Христос провео своје детињство, и зато га се назива и “Назарећанин”. Касније ће један од првих Христових ученика, Натанаило изјавити: „Из Назарета може ли бити што добро?” изражавајући сумњу у Његово месијанство. Његова изјава потврђује безначајност Назарета у оно време. Али у Христу безначајно постаје значајно.

За Јосифа (јевр. Бог додаје) се каже да је био из “дома Давидова”, дакле из његове лозе и да је био Маријин заручник. Како и његово име говори, Господ је додао Марији Јосифа како би бринуо за њу и како би испунио улогу Христовог земаљског оца.

Арханђел Гаврило прво поздравља Богородицу речима: „Радуј се…” Он јој доноси јеванђеље – радосну вест. Радост су објавили анђели и пастирима када се Христос родио (Лука 2,10). Има ли веће радости од ове, да Бог долази бити Емануило, један од нас, како би нам омогућио повратак у наручје Очево? И апостол Павле ће позвати народ Божји на радост (Филипљанима 4,4). Хришћани требају бити народ радости јер имају разлога за непролазну радост. Арханђел Гаврило је назива благодатна! Бог је у своме промислу изабрао баш њу и испунио је благодаћу како би по њој дошла благодат, милост Божја свету. На њој је благодат и по њој долази благодат. Надаље је арханђел храбри: Господ је с тобом. Оно што јој предстоји неће бити лако. Доживеће неповерење и осуду од друштва. Пред њом је велика одговорност да буде мајка Сину Божјем – богочовеку. Арханђел је охрабрује да се не треба бојати јер ће Господ бити са њом. На крају свога поздрава, арханђел наглашава како је изабрана од свих жена за посебно дело: благословена си ти међу женама!”

Богородица се замислила, јер још не разуме о чему говори арханђел. Он јој појашњава у чему се састоји благодат која је над њом и шта ће се догодити. „Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.” Благовесник јој изговара ове, често изговорене речи у Светом Писму “Не бој се”. Страх је природна реакција када се суочавамо с одређеним изазовима. Изазов који је био пред Богородицом био је немерљив с било којим нашим животним изазовом. Али када нас Бог уводи у одређене ситуације, он нам обећава и своју присутност и помоћ. Као што је охрабрио Богородицу, тако охрабрује и нас: “Не бој се“. Арханђел јој најављује да ће зачети и родити сина који ће “бити велик“, и биће “Син Вишњега”, из потомства Давидова, “и царству његову неће бити краја.” Име Исус (јев. Господ спасава) указује да ће сам Бог по њеном сину бити Спаситељ. Он ће бити Син Божји (Син Вишњега), и владаће заувек. Онај који влада заувек, може бити само Бог.

Богородица пита арханђела „Како ће то бити” јер она није била у контакту с мужем. И тада јој арханђел Гаврило саопшатава тајну оваплоћења: „Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.” Богородица је познавала Свете списе Старог завета, што је видљиво из њене песме која се у Источној Цркви пева и у јутарњем богослужењу: Велича душа моја Господа (Лука 1, 46-55). Нема сумње да је познавала и пророчанства из Старог завета о доласку Месије. Пророчанство из Исаије 7, 14 гласи: “Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родити сина, и наденуће му име Емануило“. И то пророчанство се управо остварује – она је та девојка.

Арханђел саопштава Богородици да је и њена рођакиња Јелисавета већ шест месеци трудна, иако је нероткиња и у дубокој старости. Трудноћа Јелисавете, иако је неуспоредива с трудноћом Богородице, потврђује чињеницу да је “Богу све могуће“. Марија не треба да сумња у истинитост речи благовесника Гаврила. Јер оно што ће се њој догодити, колико год било несхватљиво људском уму, дело је Онога коме је “све могуће“. Зато овај јеванђелски одломак и почиње чудом Јелисаветине трудноће.

Након што је поверовала речима благовесника Гаврила, Богородица спремно одговара; „Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој!”. Свети Атанасије Велики упоређује је са каменим плочама Закона са Синаја када каже да је Богородица овиме изрекла да је “плоча на којој Писац пише што му је угодно. Нека Писац пише и твори што хоће.”

По учењу светих отаца, моменат када је Богородица изговорила ове речи, моменат је када се догодило оваплоћење Христово у утроби Маријиној. Почетак Христовог живота као Богочовека не догађа се његовим рођењем већ његовим оваплоћењем. Зато хришћанство наглашава да људски живот почиње тренутком зачећа и да треба да се поштује светост живота нерођеног детета.

У одговору пресвете Богородице потврђује се синергија између воље Божје и човековог пристанка да ту вољу изврши. Никола Кавасила о томе каже: “Оваплоћење није било само дело Оца, Његове Силе и Његовог Духа, већ и дело воље и вере Пресвете Дјеве.” Њезина вера и спремност да прихвати Божју вољу и тако велику одговорност, и нама је надахнуће и пример послушности и спремности да прихватимо Божју вољу у нашим животима.

У традицији Цркве, Марија Богородица назива се и Нова Ева. Ева је, преварена од Сотоне, посумњала у Божју реч. Богородица је поверовала у Божју реч и спремно прихватила Божју вољу. О томе Теофилакт Охридски каже: „Пошто је Господ рекао Еви: ’с мукама ћеш децу рађати’” (1 Мојс. 3:16), сада се ова бол решава радошћу коју анђео доноси Девици, говорећи: ‘Радуј се, благодатна!’. Пошто је Ева била проклета, Марији је сада речено: ‘благословена си ти’. Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула ‘Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!’ ” 

Данас је дан радости јер, како се пева у тропару Благовести, “Данас је почетак нашег спасења...”. Зато се и ми, заједно с Богородицом, радујмо, јер Бог постаје Емануило – Бог с нама. Оваплоћен је, у утроби Благодатне, Живот свету. По Њему и ми имамо приступ Царству којем “неће бити краја“. Нека нас Бог удостоји тога Царства. Амин.

Аутор: Епископ др Јасмин Милић

Молитва дана (колекта)

Излиј благодат Своју у срца наша, Господе, да ми, који смо спознали оваплоћење Сина Твога Исуса Христа, објављено анђелом Девојци Марији, будемо Његовим Крстом и страдањем приведени слави Његовог Васкрсења; који са Тобом живи и царује у јединству Светога Духа, један Бог, сада и у векове векова. Амин.