Za nas hrišćane važno je razumeti homoseksualnost u Bibliji, odnosno u svetlu Božje reči. Zato je tema “homoseksualnost i Biblija” važna za svakog sledbenika Hristovog.

U poslednje vreme sve se više govori o homoseksualnosti kao prirodnom i prihvatljivom seksualnom ponašanju. Aktivisti koji se zalažu za prava homoseksualaca sve su agresivniji u nametanju svojih stavova koristeći u tom smislu svoje položaje u politici, medijima pa nažalost i u crkvama. Naravno, postavlja se pitanje koliko je iskrenosti u tom zalaganju, a koliko pragmatizma (odnosno koliko koristi imaju od toga) i oportunizma (odgovara im to u određenom trenutku).

Homoseksualci, kao i oni koji se zalažu za prava homoseksualaca, neretko osuđuju hrišćane za netoleranciju, mržnju, isključivost, pa im se čak spočitava da ne poštuju Isusovu zapovest ljubavi prema bližnjem („Ljubi bližnjega svoga…“). Stiče se mučan utisak da o ovoj temi svi smeju govoriti osim vernika. Pod takvim pritiskom javnosti pojedini hrišćani, pa i propovednici Božje reči, plaše se govoriti o ovoj temi u svetlu Biblije. No, poruka koju hrišćani i o ovoj temi imaju reći jeste poruka ljubavi.

Ne možemo govoriti o zapovesti „Ljubi bližnjega svoga“ bez konteksta, odnosno bez prethodne zapovesti koja nam govori o ljubavi prema Bogu.

„Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom pameti svojom! To je najveća i prva zapovest. Druga je toj jednaka: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe!“ (Mt 22, 37–38).

Homoseksualnost i Biblija – Šta Sveto pismo kaže o homoseksualnoj praksi

a) Prva, najveća zapovest jeste zapovest ljubavi prema Bogu. Ljubav prema Bogu između ostalog potvrđujemo i poslušnošću prema Njegovoj reči. Zato je nama hrišćanima veoma bitno znati šta Bog govori o homoseksualnom ponašanju.

Biblija samo na nekoliko mesta spominje homoseksualne aktivnosti i to uvek u negativnom kontekstu.

Stari zavet:
Lev 18,22; 20,13 – Seksualni čin dva muškarca Biblija naziva grozotom odnosno odvratnim činom.

Post 19,5 – Homoseksualizam stanovnika Sodome bio je jedan od razloga zašto je Bog uništio Sodomu.

Sudije 19,23 – Želja stanovnika Gibeje opisana je kao odvratna.

Jasno je na temelju ovih biblijskih izveštaja da je, u skladu sa starozavetnim Božjim otkrivenjem, homoseksualni čin greh.

Novi zavet:
Rimljanima 1,26–27 – Sramotne strasti, protivprirodno opštenje, zabluda.

1 Korinćanima 6,9–10 – Oni koji praktikuju homoseksualnost neće naslediti Carstvo Božje.

1 Timoteju 1,9 – praktikovanje homoseksualnosti nalazi se na listi „bezbožnika i grešnika“.

I na temelju ovih novozavetnih izveštaja takođe je jasno da je homoseksualni čin greh.

Šta je greh?

Greh je pobuna protiv Boga, nevera, bezakonje (prekršaj večnog zakona koji nam je Bog objavio kao prirodni odnosno moralni zakon. (Hammond, Uvod u teologiju, str. 95).

„Greh je prekršaj protiv razuma, istine, ispravne savesti; prestup je istinske ljubavi prema Bogu i bližnjemu, zbog izopačene privrženosti nekim dobrima. On ranjava čovekovu prirodu i ugrožava ljudsku solidarnost; definisan je kao ‘reč, čin ili želja protiv večnog zakona’.“ (Katekizam Katoličke crkve)

Ono što treba primetiti jeste da Biblija ne osuđuje homoseksualne sklonosti, homoseksualna iskušenja i osećanja. Iskušenje nije greh. Isus je bio iskušavan kao i mi, ali nije sagrešio (Jev 4,15). Biblija osuđuje homoseksualni čin.

Dakle, nedvosmisleno je da je, u skladu sa biblijskim otkrivenjem, homoseksualni čin greh. Ja nisam lekar, genetičar, biolog i stoga ne mogu govoriti iz tog aspekta o homoseksualnosti. Ne ulazim u to da li je homoseksualizam bolest ili nije, niti da li se neko takav rađa ili ne. O tome postoje oprečna mišljenja i različite studije. Ja se ograničavam na biblijsko otkrivenje koje je nedvosmisleno u osudi homoseksualnog čina kao grešnog dela.

Ljubav prema bližnjem

Naša ljubav prema bližnjem proizlazi iz naše ljubavi prema Bogu. Božja ljubav prema čoveku treba i nas da nadahnjuje da ljubimo bližnje (Isus ide i dalje te nam nalaže da ljubimo i neprijatelje). Isus posebno naglašava svoju ljubav prema grešnicima. On prihvata grešnika i umire za njega. Stoga smo i mi dužni ljubiti i prihvatiti sve ljude kao jedinstvena Božja stvorenja i poštovati dostojanstvo ljudske osobe u svakome. Pozvani smo da ljubimo, a ne da odbacujemo grešnika jer smo i sami grešnici („ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“).

No, kao hrišćani ne želimo da greh vlada nama i trudimo se ispuniti Božju volju. Pozvani smo osuditi i svoj vlastiti greh, pokajati se za svoj vlastiti greh, te se na isti način odnositi i prema grehu bližnjega. Svako tolerisanje vlastitog greha i ostajanje u njemu ima za posledicu večnu osudu. Kao što ne želimo da večnost provedemo odvojeni od Boga, to isto ne smemo želeti ni našem bližnjem. Stoga se prava ljubav prema bližnjem očituje u naviještanju, a ne prikrivanju ili iskrivljavanju istine.

Kada je reč o grehu praktikovanja homoseksualnosti, već smo rekli kako Božja reč navodi da takvi neće naslediti Carstvo Božje. Našom hrišćanskom terminologijom rečeno, takvi neće biti spaseni. Dakako, Biblija jasno govori da spasenje ne zavisi od naših dela, no dela su jasan pokazatelj jesmo li spaseni ili ne. Ustrajnost u grešnim delima (život u grehu) jasno govori da smo odvojeni od Boga. A ako živimo odvojeni od Boga ovde, na zemlji, ne možemo živeti s Bogom u večnosti.

Božja reč ne upozorava samo one koji taj greh čine već i one koji „odobravaju onima koji to čine“ (Rimljanima 1,32). U tom smislu hrišćani moraju imati na umu da nekakvom nazovi ljubavlju i tolerancijom prema homoseksualnom činu zapravo udaljavaju od Boga one koji praktikuju taj greh, a s druge strane i sami sebe stavljaju u poziciju neposlušnosti prema Božjoj reči.

Nažalost, i pojedine crkve venčavaju odnosno blagosiljaju homoseksualne parove te rukopolažu homoseksualce koji praktikuju takav način života za sveštenike. Ovakva praksa u suprotnosti je s biblijskim učenjem.

Božja Reč nas poziva da ljubimo i prihvatimo i homoseksualce. Rekao sam da nas Božja ljubav treba nadahnjivati. Isus voli grešnike pa tako i homoseksualce. Stoga je za svaku osudu kada neko, pozivajući se na Boga, vređa i omalovažava homoseksualce, nazivajući ih različitim pogrdnim imenima, zagovara ili izaziva nasilje prema njima i slično. Nasilje prema bilo kome ne može se opravdati Isusovim naukom.

Svima nam je dobro poznat događaj kada su doveli ženu preljubnicu pred Isusa s namerom da je kamenuju. Na njihovu provokaciju Isus odgovara: „Ko je među vama bez greha, neka prvi baci kamen“ (Jn 8,7). Isus je bio jedina osoba u poziciji da baci kamen na ovu ženu, no On to nije učinio. On je prema ovoj ženi iskazao veliku ljubav i saosećanje. No, rekao joj je i: „Idi i ne greši više“ (Jn 8,11). Pozvani smo da sledimo Hrista, što znači bezuslovno ljubiti i prihvatati druge ljude.

Ljubiti znači govoriti istinu

Istovremeno, greh moramo nazvati grehom i ne smemo ga ublažavati. Ovo je veoma važno razumeti, jer se danas prema homoseksualcima ljudi ophode na dva oprečna načina. S jedne strane postoji veoma agresivan način osude homoseksualaca koji neretko poziva i na fizičko obračunavanje pa i na likvidaciju takvih osoba (nažalost, istorija nam svedoči da su homoseksualci bili proganjani pa i istrebljivani). S druge strane postoje oni koji čak i u ime tzv. ljubavi prema bližnjem ublažavaju greh homoseksualnosti tvrdeći da u tome nema ništa loše. Ni jedan ni drugi pristup nije hrišćanski pristup.

Naša ljubav prema homoseksualcima zapravo znači upoznati ih s Hristom koji može radikalno promeniti i njihov život. John Stott je napisao:

„U samome srcu svakoga homoseksualca duboka je praznina, ljudska glad za uzajamnom ljubavlju, traganje za identitetom i žudnja za celovitošću. Ako homoseksualci to ne mogu pronaći u ‘porodici crkve’, onda nemamo pravo koristiti taj izraz.“

Crkva dakle mora biti zajednica u kojoj će se homoseksualci osećati prihvaćeni, u kojoj će moći pronaći osobu s kojom mogu razgovarati i moliti.

Kroz priču o Milosrdnom Samarićaninu, Isus je dao pouku šta zaista znači ljubav prema bližnjem. Milosrdni Samarućanin nije ostavio ranjenog čoveka da leži kraj puta. Nije mu rekao: u redu, tolerišem te u tvom stanju, imaš pravo biti takav, ostani u tom stanju, ja to podržavam… Ne, Milosrdni Samarjanin je ranjenom čoveku previo rane, odveo ga na sigurno mesto, platio za njegov oporavak. Učinio je sve da dođe do promene njegovog ranjenog stanja.

Šašto, s biblijskog stanovišta, homoseksualna zajednica ne može biti brak?

Recimo i zašto se s biblijskog stanovišta homoseksualna zajednica ne može nazvati bračnom zajednicom. Na početku želim naglasiti različite poglede na brak. Za nekoga je brak pravni posao, pravni ugovor (iz zahteva homoseksualaca jasno je da oni brak uglavnom tako razumeju). Za nas hrišćane brak je mnogo više: brak je božanska institucija, od Boga blagoslovena i Bogom posvećena, dakle sveta zajednica.

1. Matej 19,4–6

Isus govori o poretku stvaranja. Bog je stvorio čoveka i ustanovio: nije dobro da čovek bude sam (Post 2,18). Bog stvara ženu.

„Zato će čovek ostaviti oca i majku i prionuti uz ženu svoju, i biće njih dvoje jedno telo“ (Post 2,24).

Naša tela nisu stvorena za homoseksualne odnose. Homoseksualni partneri ne mogu činiti jedno telo na način kako nam o tome govori Božja reč. Seksualnost je Božja ideja i Božji dar čoveku, a On ga daje prilikom stvaranja muškarcu i ženi kao komplementarnim osobama (dakle osobama koje se međusobno dopunjuju).

Post 1,27–28 govori nam sledeće:

„Na svoju sliku stvori Bog čoveka, muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog i reče im: Rađajte se i množite se i napunite zemlju…“

Bog je blagoslovio zajednicu muškarca i žene i darovao im seksualnost. Dar seksualnosti povezan je i s potomstvom odnosno rađanjem dece, i jasno je da je u tom smislu samo zajednica muškarca i žene moguća kao bračna zajednica. Svaki drugi oblik seksualnosti jeste odstupanje od Božje volje.

Govoreći o porodičnim odnosima, apostol Pavle u Poslanici Efescima govori isključivo o zajednici muškarca i žene (Efescima 5,22–32).

2. Rimljanima 1,26–27; Jevrejima 13,4

Već smo naveli šta Božja reč u Poslanici Rimljanima 1,26–27 govori o homoseksualnim odnosima. Reč je o grehu koji je na istoj listi s bludnicima i preljubnicima.

Poslanica Jevrejima 13,4 poziva nas da ženidba „bude u časti među svima, a bračna postelja neokaljana, jer će bludnicima i preljubnicima suditi Bog“.

U kontekstu ovog biblijskog stiha isključen je homoseksualni brak kao biblijski brak odnosno kao božanska institucija. Zakonodavac može doneti zakon po kojem se homoseksualci mogu venčati i to nazvati bračnom zajednicom, no takav „brak“ može biti samo pravni odnos, pravni ugovor, ali nikako božanska institucija.

Posebno je ovo važno naglasiti onima koji se zalažu za crkveni brak homoseksualnih osoba. Crkva blagosilja brak kao svetu zajednicu. No Crkva ne sme sebi uzeti pravo da blagosilja i svetim naziva ono što Biblija naziva sramotnim strastima, protivprirodnim opštenjem, zabludom i slično.

Dobra vest

Apostol Pavle u 1 Korinćanima 6,11, nakon što upozorava da oni koji praktikuju homoseksualnost neće naslediti Carstvo Božje, kaže i sledeće:

„I takvi ste neki bili. Ali ste se oprali, i posvetili, i opravdali imenom Gospoda Isusa Hrista i Duhom Boga našega.“

Jasno je da su među korintskim hrišćanima bili i bivši praktikanti homoseksualnosti. No Bog je učinio čudo promene u njihovim životima te se o praktikovanju njihovog greha govori u prošlom vremenu.

Rekao sam ranije da ne znam da li se pojedini ljudi rađaju kao homoseksualci ili ne. O tome postoje različita mišljenja. Jedni tvrde da se homoseksualci rađaju kao takvi, dok drugi smatraju da je homoseksualnost uzrokovana raznim faktorima: nedostatkom ljubavi i podrške roditelja, dominantnom, strogom ili previše zaštitničkom i posesivnom majkom, slabim, neučinkovitim ili odbacujućim ocem, incestom, seksualnim zlostavljanjem i slično.

Ono što znam jeste da smo svi rođeni grešni, s različitim sklonostima, no Bog je moćan promeniti naše sklonosti natprirodnom silom Duha Svetoga. Bog voli homoseksualce i Njegova je želja da i oni budu spaseni, oprani, posvećeni i opravdani.

Ja verujem da homoseksualna osoba koja dođe Hristu, koja primi Hrista kao svoga Spasitelja, može doživeti promenu. Naša nada utemeljena je na Hristovom krstu. Isus je na krstu poneo naše grehe, pa tako i greh homoseksualne prakse.

Imamo brojna svedočanstva bivših homoseksualaca koji su nakon obraćenja doživeli promenu te kao heteroseksualci osnovali porodicu. Njihov primer svedoči da su promene moguće.

U skladu s Božjom reči, seksualna aktivnost rezervisana je za bračnu zajednicu muškarca i žene. Seksualna aktivnost izvan te zajednice jeste greh. Bog očekuje od nas, bilo da smo heteroseksualci bilo da imamo homoseksualne sklonosti, da se uzdržavamo od seksualnih aktivnosti koje su u suprotnosti s Božjom voljom. Apostol Pavle nas uverava da u Hristu Isusu možemo biti pobednici nad svakim iskušenjem (Rim 8,37).

Nedavno mi je jedna osoba rekla: „Ko osuđuje ljubav, greši.“ Mogli smo čuti ovih dana i izjave poput: „Ljubav je ljubav.“ Ljubav je zaista uzvišeno osećanje pa je ne treba banalizovati.

Grčki jezik daje najmanje tri termina za ljubav: eros, fileo i agape. Kada govorimo o eros ljubavi, činjenica je da neko čini i preljubu iz ljubavi. No to ne znači da je takva ljubav prihvatljiva.

Može li ljubav podstaći poligamiju? Možda neka žena voli dva muškarca ili muškarac dve žene? Je li i tada ljubav – ljubav?

Stariji muškarac može se zaljubiti u devojčicu. Može se i mala devojčica zaljubiti u starijeg muškarca. Je li i to ljubav koju treba odobravati?

Koliko je potrebno da se zatraži legalizacija pedofilije? Imamo primere zaljubljivanja brata i sestre. Pa sve do ekstremnih primera zaljubljivanja u životinje.

Nije svaka ljubav ona koja se treba praktikovati. Određene „ljubavi“ i te kako moramo držati pod kontrolom.

I na kraju završiću razmišljanjem o jednom transparentu koji smo takođe imali prilike videti nedavno na jednom protestu homoseksualnih aktivista: „I Isus je imao dva Oca.“

Tačno je, Isus je kao ovaploćeni Sin Božji imao nebeskog Oca, no Bog je želeo da Isus raste u porodici koju je činila zajednica muškarca i žene. Isus je imao majku kao što je ima svaka osoba, pa tako i homoseksualna osoba. Bez oca i majke nema rađanja – tako je Bog uredio.

No da, Isus je imao nebeskog Oca. Došao je k nama, spustio se u ovu suznu dolinu, nama opterećenima različitim gresima, umornima pod njihovim teretom, da nas dovede Ocu. Došao je k nama kako bi Njegov Otac mogao biti i naš Otac.

Ja iskreno želim i molim da svaka osoba, pa tako i homoseksualna osoba, ima Isusovog nebeskog Oca za svog Oca.

Autor: Episkop dr Jasmin Milić

Izvor: horizontivjere.com