„I niko ne može reći: ‘Gospod Isus’, osim u Duhu Svetome.“ (1. Korinćanima 12,3b)

Molitva dana (kolekta)
Svemogući Bože, Ti si u ovaj dan, izlivanjem Svetoga Duha, otkrio put večnoga života svakom rodu i narodu: izlij ovaj dar iznova, da propovedanjem Jevanđelja spasenje Tvoje dopre do svih krajeva zemlje; kroz Isusa Hrista, Gospoda našega, koji sa Tobom živi i caruje u jedinstvu Svetoga Duha, jedan Bog, u vekove vekova. Amin.

Pedeset dana nakon Vaskrsa slavimo praznik Duhova. Naziv Duhovi preuzet je iz staroslovenskog jezika gde je to genitiv jednine i odnosi se na Svetoga Duha, a ne na više duhova, kako to može zvučati u našem modernom jeziku. Zato s pravom možemo reći da je ovo praznik Svetoga Duha.

Pedeset dana posle Pashe, Jevreji su slavili Pedesetnicu, odnosno praznik sedmica (3. Mojsijeva 23,15; 2. Mojsijeva 34,22). To je zapravo bio dan zahvalnosti za žetvu koja se tih dana završavala. Kasnije su Jevreji na ovaj dan slavili i proglašenje Zakona na Sinaju nakon izlaska iz Egipta.

Toga dana mnoštvo hodočasnika našlo se u Jerusalimu. Gospod je smatrao prikladnim da tada izlije svoga Duha Svetoga na apostole.

Apostoli su bili zajedno na molitvi, na jednom mestu u kući u kojoj su gornju sobu koristili za svoja bogosluženja, za molitvu. Snaga zajedništva, snaga molitve, bitno je obeležje Crkve od samog njenog početka. Duh Sveti dolazi na Crkvu, deluje u Crkvi i kroz Crkvu.

Stoga su hrišćani pedeset dana nakon Vaskrsa slavili praznik Svetoga Duha i time završavali vaskršnji period crkvene godine. Već oko 150. godine nakon Hrista spominje se proslavljanje „Pedesetnice“ (grčki Pentekost).

Ovaj praznik treba da bude dan velike radosti jer se ispunilo Hristovo obećanje da će nam poslati Svetoga Duha, utešitelja i branioca. Takođe nas ovaj praznik uverava da nas Hristos nije ostavio svojim vaznesenjem na nebu, već je po Svetome Duhu sa nama do svršetka sveta.

Sveti Duh ostaje sa nama s važnim razlogom. On deluje u pojedincu kako bi bio plodonosan deo zajednice, Crkve, te kako bi nas uveo u svu istinu (Jovan 16,13). Najvažnija istina koju treba da spoznamo jeste istina o Hristu.

Spoznaja Hrista

Hrišćanstvo je utemeljeno na veri i pravoj spoznaji Hrista. Sam Isus kaže da ko u njega veruje živeće (Jovan 11,25). Večni život je vera u Boga i onoga koga je poslao, Isusa (Jovan 17,3). Petar ispoveda ispravnu veru u Hrista (Matej 16,16). Isus kaže da je ta spoznaja temelj hrišćanske Crkve (Matej 16,18).

Novi zavet daje snažan naglasak veri u Hrista. No, nije svejedno kako u Hrista verujemo, kako ga vidimo. Mnogo je onih koji ne poriču Hrista kao proroka, učitelja pa čak i jednog od sinova Božjih. Ljudi na osnovu svog shvatanja mogu imati svoje viđenje Hrista. No, Sveti Duh nas uverava u istinu o Hristu. On nam otkriva ko je zaista Hristos.

Isus Hristos je Gospod. Na sam dan Pedesetnice, upravo kada je Sveti Duh sišao na apostole i ostale prisutne, Petar u svojoj propovedi govori: „Neka dakle sa sigurnošću zna sav dom Izrailjev: toga Isusa koga vi razapeste Bog je učinio i Gospodom i Hristom“ (Dela apostolska 2,36).

To je bila temeljna istina rane hrišćanske Crkve. Prvo veroispovedanje ranih hrišćana bilo je kratko i glasilo je: Isus Hristos je Gospod!

Šta znači da je Isus Hristos Gospod? U našem jeziku izraz gospodin ima dvojako značenje. Gospodin je uglađen čovek, čovek lepog ponašanja, pa često kažemo: ovaj čovek je pravi gospodin. U administrativnoj i učtivoj komunikaciji svakog muškarca oslovljavamo kao gospodina. Isti izraz, ali s velikim početnim slovom, koristimo i za samoga Boga. Možda bi bilo jednostavnije i preciznije kada bismo za Boga koristili stariji izraz Gospod kako bi bilo jasno da govorimo o Bogu.

Biblija nam o Bogu govori kao Gospodu. Ovaj izraz zamenjivao je Božje ime Jahve koje se zbog svetosti Božjeg imena nije često izgovaralo (na hebrejskom Adonaj što doslovno znači „moj Gospod“, a na grčkom Kirios).

Dakle, već smo ustanovili da izraz Gospod za Boga dolazi iz same Biblije. Gospod je sam Bog. I kada nam Pavle kaže kako samo po Duhu Svetome možemo reći da je Isus Hristos Gospod, on jasno naglašava Hristovo božanstvo.

Isus Hristos je Bog. U Prvoj poslanici Timoteju 3,16 Pavle kaže da je velika tajna, veliko otajstvo pobožnosti. Tu tajnu o Bogu ljudi mogu spoznati samo delovanjem Svetoga Duha. A to je istina da je Bog „javio se u telu“, objavio se dakle u telu – u samom Hristu. On, Bog u telu, opravdan je u Duhu, viđen od anđela, propovedan među narodima, verovan u svetu, uznesen u slavu. O kome se ovde govori? Jasno je da se govori o samom Hristu, i to u kontekstu njegovog božanstva.

Sam Isus će za sebe reći da je Gospod: „Ako dakle ja, Gospod i Učitelj, vama oprah noge, i vi ste dužni jedan drugome prati noge“ (Jovan 13,14).

Upravo će to spoznati i Toma, delovanjem Svetoga Duha, kada pada pred Isusove noge i ispoveda veru u njega: „Gospod moj i Bog moj“ (Jovan 20,28).

Jedina ispravna i biblijska spoznaja Isusa jeste spoznaja njega kao Gospoda Boga. Tu spoznaju mogu imati samo oni koji su preporođeni, odnosno nanovorođeni od Duha Božjega.

Isus koji je samo „humanista“, „prorok“, „dobar čovek“, „učitelj“, „utemeljitelj religije“, „socijalista“ i da ne nabrajamo šta sve ljudi danas neće misliti o njemu, ne prepoznajući Boga u njemu, nije Isus Biblije. Ljudi koji ne prepoznaju Boga u Isusu nisu ni upoznali Boga. Jer Bog je došao među nas kao Emanuilo, Bog s nama, Bog među nama, kako bi nam objavio Boga, kako bi se sam otkrio kao Bog. Filip traži od Isusa da mu pokaže Oca. A Isus odgovara: „Toliko sam vremena s vama – i ti me, Filipe, nisi upoznao? Ko je video mene, video je i Oca.“ (Jovan 14,9)

Ono što je bilo nemoguće pre Hrista – Boga videti i ostati živ – sa Hristom postaje obrnuto: ko u Hristu ne vidi Boga, nema život.

Pavle će u Poslanici Rimljanima jasno reći da je spasenje povezano sa Isusovim gospodstvom i njegovim vaskrsenjem: „Jer ako ustima svojim ispovediš Gospoda Isusa i srcem svojim poveruješ da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen.“ (Rimljanima 10,9)

Vera u Hrista kao Gospoda jeste spasonosna vera. Tamničaru koji je video čudesno oslobođenje Pavla i Sile iz tamnice te upitao šta treba da čini da bi se spasao, Pavle i Sila odgovaraju: „Veruj u Gospoda Isusa“ (Dela apostolska 16,31).

Isus je Gospod Bog. Šta zapravo ispovedamo kada kažemo da je Isus Gospod Bog? Kada se za Boga kaže da je Gospod, to znači da je vladar, gospodar, da ima svu vlast. On će sam reći da mu je data sva vlast na nebu i na zemlji (Matej 28,18). Petar će reći u Kornelijevoj kući da je Isus „Gospodar sviju“ (Dela apostolska 10,36). Otkrivenje 17,14 kaže nam da je Isus Gospodar gospodarâ.

Dakle, Isus je više od Sina Božjega, od Mesije, od Spasitelja. Isus je Gospodar i Svevladar. Njegovo gospodstvo treba da se očituje u našim životima. To znači da u našim molitvama, bogosluženju, u svim našim postupcima, našim rečima i željama treba da proklamujemo Hrista kao Gospoda. Jer jedino tako će on biti naš Gospod i u večnosti. Jednoga dana svi će ga priznati kao Gospoda:

„Zato Bog njega i preuzvisi, i darova mu ime koje je iznad svakoga imena, da se u imenu Isusovom pokloni svako koleno onih na nebu i na zemlji i pod zemljom, i da svaki jezik prizna: ‘Isus Hristos je Gospod!’ — na slavu Boga Oca“ (Filipljanima 2,9–11).

Tada će za mnoge biti kasno. No, oni kojima je Hristos sada Gospod, oni će s njim vladati u večnosti.

Hvala Bogu što je danas prisutan u nama upravo po Duhu Svetome koji nas uvodi u svu istinu, pa tako i u istinu o Hristu. A ta istina je da je on Gospod i Bog, odnosno Gospod Bog – Gospod moj, Gospod tvoj, Bog moj i Bog tvoj.